Pred nama je interesantan period, a po mnogima preloman. Ostavke sitnih igrača i najava beogradskih izbora u pratnji sa pojedinim opštinama iz Srbije.
Vlast o izborima priča ali ostavke većih igrača nema. Vlast izbore najavljuje ali ne izjašnjava se konkretno.
Sve je u rukavicama i dok predsednik hoće-neće, premijerka stavlja ostavku na sto. Na pitanje čiji sto, neizjašnjava se, jer taj čiji je sto, nju nije izabrao nego samo predložio. Ups, ofsajd ! Opet gaf ali navikli smo.
Hoćemo li priznati Kosovo ili ne, je nešto što treba da skrene pažnju sa poskupljenja struje, gasa, goriva. Zaboravljamo da Kosovo, kao nezavisnu državu niko ne može da prizna, čak i da hoće jer je Kosovo utkano u Ustav Srbije kao neotuđivi deo. Jasno i precizno. Jedna davna, neobaveštena vlast, uspela je da uradi , eto bar jednu dobru stvar.
Da bi se pažnja građana još više skrenula počela je ova igranka oko izbora. Igranka uspeva.
Beogradski izbori, sa opštinskim ili ne. Uz parlamentarne ili ne. Glavno komandujući sve zna ali treba držati pažnju. Drama je bitna. Jedni bi da ostanu a drugi da dođu, a građani bi , ako može , da bolje žive. Muka im je od velikog proseka plate sa kojom ne mogu da prate potrošačku korpu. Muka im je od najjeftinije struje u regionu za koju plaćaju najveću cenu. Ne razumeju kako je to u Srbiji najjeftinije gorivo, opet u tom istom regionu, a plaća se skoro 2€ , tačnije rekordnih 214 dinara.
Razumeju građani da minimalac nemora da prati potrošačku korpu jer, kako to Mali ministar reče, „to ne piše nigde u zakonu da mora“.
Znači zakon nije regulisao preživljavanje, a to što to treba da bude odgovornost vlasti, odnosno ljudi koji “ vredno i marljivo “ rade za dobrobit građana, to nema veze.
Da se vratim na temu izbora.
Interesantno je da vlast priča o izborima, a opozicija ćuti.
Počela je kombinatorika.
Postoje razne teorije od onih mudrih do oni zlih tj. teorijama zavere.
Priča se o pritiscima iz Evrope i Amerike da se razdvoje izbori. To je bio i zahtev opozicije pa iz toga proizilazi da je opozicija u dosluhu sa spoljnim faktorom.
Ako se aktuelni predsednik odluči za gradske i parlamentarne izbore onda „teorija“ kaže da se Vučić polako povlači i da će prvo omogućiti opoziciji da preuzme Beograd. U maju će im onda “ na tacni “ predati beogradske opštine. Pošto će unutrašnjost i dalje, glasati za njega, zadržaće većinsku vlast u parlamentu i nastaviće sa koalicionom vladom. Još 2 godine.
Ako ide sa Beogradskim i ne poveže ih sa opštinskim, onda ta teorija o pritiscima i prepuštanju Beograda ima logike jer „vojska“ sa lokala neće imati toliko jak motiv da se bori za „tamo neke“ u gradu. Beograd je već problemstičan za SNS i ako ga izgube, na opštinskim izborima u maju nemaju šta da traže. To je početak kraja. Naravno. to može kasnije da se koristi kao izgovor za lošiji rezultat. Optužiti lokalce za defetizam i izdaju stranke i glavnog lično.
Ako poveže sve izbore onda će dati mogućnost da se ovi sa lokala boreći se za sebe, bore i za ove na višem nivou. To je logičnija opcija ali i tu postoji problem. Šta ako se izgubi Beograd a cela stranka je bila angažovana. Kako pravdati da te neće glavni grad. Logično bi bilo podneti ostavku. Da li je to cena koju je spreman da plati?
Mobilizacija članstva je već počela ali nema entuzijazma. Moral nizak. Grockoj se stalno pripisuje da je imala katastrofalan rezultat, a to je bio 6. rezultat u Beogradu. Za nagradu dobila je NIŠTA. Lokalna vlast , tj. predsednik nije biran predlogom Opštinskog odbora, nego je „predlog“ stigao odozgo. Verovatno je motiv za takav predlog bio nešto drugo a ne želja da se opština unapredi i da se razvija. Dobili smo vlast koja se bavila sobom a od trošenja para, ulagalo se u nasipanje atarskih puteva na južnom delu opštine i podelom skromnih plata za zaposlene i veoma solidnih za funkcionere.
Investiciona ulaganja za ove 4 godine su na jakoj nuli.
Predsednik opštine, slaba ličnost , često odsutan zbog „zdravstvenih“ problema, , skretničar oblaka i otpravnik „ćoravih“ poslova. Bavio se sa svim i svačim što nije dalo ni malo boljitka za opštinu. Veći deo mandata je proveo u grču jureći one koje je smatrao smetnjom po svoju poziciju. Pisanje mejlova, žalopojke prema gradskom odboru, i obilaženje nadležnih gradskih službi za javni red i mir je popunilo radno vreme dotičnog. Usta puna raznih „jakih“ ljudi iz stranke i hvaljenje njihovom podrškom, održavalo ga je na pijadestalu kod „slabih“ ljudi sa lokala.
Kadrovi dovedeni iz Mladenovca nisu zainteresivani jer nisu ni stručni, a i ograničen im je rok trajanja i nije ih briga za Grocku.
Kao što je opšte poznato ja sam iz Kaluđerice pa bih se tu zadržao.
Šta je Kaluđerica dobila dolaskom , na vlast Pantelića i Čupkovića? Ništa. Jedno veliko NIŠTA.
Naravno ako neko ne računa žute linije na parkingu kod Doma Zdravlja. Žao mi je što nisam ispratio svečano otvaranje žutih parking linija.
Moram da budem iskren ponovili smo se i za par „ležećih polucajaca“ i 2 dečija igrališta na kojima nema dece. Na jednom nema, jer se nalazi blizu starog, a do drugog možeš doći na sopstveni rizik jer se nalazi na krivini obrasloj žbunjem a nema trotoara. Za 4 godine, to je sve.
Hvala demokratiji što podrazumeva izbore, a samim tim i predizborna obećanja. Ova vlast je obećanja dovela do savršenstva. Svaki put isto obećavaju i svaki put slažu. Jedno obećanje dade i sam predsednik 2016. Sećate se, obećanje se odnosilo na uređenje kolektora i Kaluđeračkog potoka. 2020 obećanje je ponovljeno od nekih drugih i ništa. 2022 opet ista stvar. Isto je i sa proširenjem Smederevca. Evo opet ga proširuju. Opet prave kolektor. „Ponovo radi bioskop“. Hajde da vidimo. Ja želim da se uradi ali ne da se zabode ašov pa da ga opet rade 10 godina. Pitam se zašto se ne proširuje i do ulaska u Kaluđericu nego od Kaluđerice na dalje. Pitam se i zašto nije ostavljen priključak na cevi za toplifikaciju, da se priključi i Kaluđerica jer kod nas je toplana a mi smo zaobiđeni. Groblje je opet deo predizbornog zamagljivanja.
Aktivisti su dobili zadatak. Obići i pričati. Obećavati. Lako je izdati naređenje sa daljine. Treba sutra te ljude, komšije, pogledati u oči. Ni sami aktivisti, bar oni koji su ostali, ne veruju u to. Moral je splasnuo. Sumnja je velika. Teorije i kombinatorika oko izbora ostavlja traga. Razočaranje u sopstveno, opštinsko rukovodstvo je veliko. Mnogi bi da im vide leđa ali znaju a su i oni sami u paketu. Bojeći se za sebe, trpe i njih.
Radiće se kampanja ali koliko iskreno, pitanje je. Biće i onih čiji je interes veći pa će tražiti od onih, čiji je interes samo malo normalaniji život, da se trude i da rade . Da se bore za svoje malo kako bi ovi dobili svoje mnogo. Da bi dobili svoje mnogo i da bi zaštitili svoje interese, davaoci tuđe krvi i znoja, spremni su da malo i odreše kesu. Spremni su da finansiraju rad kancelarija i zaposlenih za ta 2-3 meseca. Hoće da daju i neki dinar za malo aktivizma na terenu. Sve je to proračunato i izkalkulisano. Nema tu ni ljubavi ni sažaljenja. Čista matematika. Malo parica i drva od opštine i ajmo sada na teren.
Sve je to lepo i na neki način već viđeno u zadnja dva izborna ciklusa. Tako će biti i sada ali šta će biti ako rezultati na gradskim izborima ne budu povoljni. Kakva će to bežanija biti i to baš od tih istih koji su imali veći interes. Kako će da skaču na drugi kolosek sa osmehom i sa sve hlebom i solju za oslobodioce. Domaćinski običaj. Neće im biti više važno što su od poverenika za rođendan dobili pomazanije i Viski. Zaboraviće na one koji su ih do tada držali tu gde su bili. Već odavno su zaboravili na prave prijatelje i saborce, i odavno su ih su popljuvali gde god su stigli da bi oni bili veći nego što jesu.
„Jer kad sebe nemogaše uzdići potrudiše se da unize sve ostale.“
Hvaliće Boga što su došli „naši“ i što SMO se napokon rešili onih lopova. „Upropastiše sve čega se dovatiše. Zaviše nas u crno. “
Evo videćete.
Već viđeno 2000. godine , i 2012. pa i ubrzo će opet. Možda delimično već 2024. na primeru Beograda ili gradskih opština.
Brzo će se stvari razbistriti ma koliko se neko trudio da ih muti.
Goran Pekarski
