Odavno je Jovan Dučić u svom delu „Blago cara Radovana napisao da „nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće, tačno je, naprotiv, da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće“.
- Ako su sreće slučajne, nesreće nisu slučajne. Za svaku našu nesreću kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili nas porok. Zato čovek kroz ceo život čini sebi samom više zla nego dobra. Što uspemo svojom pameću, pokvarimo našom ćudi ali što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima, i najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom, napisao je još u istom delu Dučić.
Postoji zapis da se Mala Lidija nije uspela da se sakrije od Mengelea. Na njoj je testirao vakcine. Nakon bezbrojnih injekcija, bila je više mrtva nego živa. Kad je njena majka krijući se ušla u dečiju baraku kako bi joj dala nešto hrane, našla je svoje dete u nesvesti. Lidija je ležala na drvenom krevetu pod visokom temperaturom.
Mengele nije bio ni bolesni sadista, niti fanatični nacionalsocijalista – napisao je Zdenek Zofka u svojoj knjizi „Gincburg u vreme nacional-socijalizma“. Taj istoričar pretpostavlja da je on bio „beskrajno ciničan“. I da je zbog toga mogao svoje žrtve da posmatra ne kao ljude, već kao „mrtvi materijal“.
Mengeleovi su bila uticajna porodica. Karl Mengele, Jozefov otac, još pre rata je vodio fabriku „Mengele i sinovi“ koja je uspešno proizvodila poljoprivredne mašine. U novembru 1932, Karl Mengele je hale svoje tvornice stavio na raspolaganje za predizbornu kampanju Adolfa Hitlera. U maju 1933. postao je član NSDAP.
Nakon rata, firma posluje još uspešnije. Karl Mengele postaje odbornik u gradskom veću i drugi gradonačelnik. Godine 1952. proglašen je za počasnog građanina. Po njemu je nazvana jedna ulica. Kad je umro, firmu preuzima njegov sin Alojz, Jozefov mlađi brat. Preduzeće je u međuvremenu propalo.
U GO Grocka, od 9. jula 2024. godine na njenom čelu, odnosno kao predsednik imenovan je Dr Saša Čaprić. Bio je na listi one stranke čiji predsednik kaže da su profesori Biološkog fakulteta „lažljivci“ jer su napisali preporuku, odnosno uradili studiju povodom „iskopavanja“ litijuma.
Naravnoučenije, da verujemo predsedniku na reč da su profesori lažljivi i da nikako ne pročitamo ono što su napisali. Jer ipak je predsednik najstručniji u ovoj zemlji.
2018. godine, nakon što sam prebijen na ulici a zatim je zapaljena kuća kolegi Jovanoviću, bilo je razlike u nastupu. Naučen sam da kažem da „postoji sumnja“ ili se „sumnja“, dok je kolega Jovanović bio mnogo direktniji i rekao da iza mog prebijanja, odnosno paljena njegove kuće stoji niko drugi nego predsednik opštine Dragoljub Simonović. Šest godina nakon što je to Milan Jovanović izgovorio, Simonović je osuđen zbog takvog dela na 4 godine i tri meseca zatvora.
Nedavno mi je kolega Jovanović rekao da današnjem predsedniku treba dodati P, odnosno da umesto Dr bude Drp Saša Čaprić.
Nisam nešto za radikalne metode, ali se onda setih upravo da su sadašnji naprednjaci potekli od radikala. Oni su zapravo, po mom skromnom mišljenju, još zatucaniji od radikala. I zašto bih ja uopšte bio skeptičan prema Jovanovićevom stavu, kada je bio u pravu i te 2018.? Realno, kada pogledamo sadašnju političku situaciju, to je tako. Eto, baš me zanima i šta sadašnji Dr (p) predsednik Grocke misli o iskopavanju litijuma, ali ne kao predsednik već kao lekar. Ili, recimo, šta misli o onima koje je zaposlio kao pomoćnike ili savetnike „isključivo po svojoj savesti, a ne zbog toga što mu je drugi to naredio“.
Zahvaljujući angažmanu profesora gimnazije Zigfrida Štajgera, u rodnom mestu Jozefa Mengelea Gincburgu podignut je spomenik Janušu Korčaku, poljsko-jevrejskom učitelju koji je 1942. ubijen u nemačkom logoru smrti Treblinki. Štajger je pokrenuo i dramsku grupu koja od 2005. izvodi komad „Potpaljivanje – ili Jizef M. i njegovi istomišljenici“.
„Kritikujemo sve lekare koji sprovode zločinačke eksperimente na ljudima“, kaže Štajger.
Ako do sada niste shvatili postojanje Žig infa, možete ga pronaći u izjavi Zigfirda Štajgera, jer ovo danas nije ništa drugo do zločinačkog eksperimenta nad preostalim Srbima.
Ipak, najviše treba poslušati jednog drugog mudrog doktora, Arčibalda Rajsa. Voleo je srpski rod i itekako je imao šta da im poruči. A jedna od poruka je i sledeća:
„Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!“
Željko Matorčević
