Срећом па „Обојена револуција“ више не постоји и више никада неће постојати, јер ће до Видовдана изаћи књига, приручник, упутство, у којој ће писати шта је све потребно да „Обојена револуција“ буде побеђена и како са ње скинути боју.
Вучић ће свима у свету показати како је разголитио „Обојену револуцију“ и како је од „обојене“ остала само „револуција“. Баш то се дешава управо. Протести су настављени и очигледно је да је власт само реторички победила. Шта је интересантно? Власт је стално прозивала и оптуживала страни фактор да стоји иза дешавања у Србији. Оптужбе су највише ишле ка Хрватској и Украјини. Ваљда се мислило да ће се то најлакше прихватити, јер између Србије и Хрватске постоји одређени дугогодишњи анимозитет, а Срби су претежно проруски оријентисани, па им Украјина није интересантна и да ће се и та прича лакше примити.
Пре неколико дана у седишту Уједињених нација на дневни ред је стигла антируска резолуција коју су поднеле Украјина и поједине европске земље. Интересантно је да је Србија гласала ЗА усвајање резолуције, а Америка је била против. ЗА су биле земље подносиоци, а између њих и Хрватска и Украјина. Србија је заиграла, тј. засела на трећу столицу, што значи да за Србију, овакву каква јесте и са оваквим режимом који јесте, опасност не долази ни од САД, али ни од Русије, па је процењено да треба да се умилимо неком трећем „царству“. Верујем да је то накарадно гласање, које има статус против природног блуда, имало за циљ да поврати углед српског режима у појединим центрима европских сила. Мени је то деловало као додворавање за једно мало мажење. Погнута глава, крупне окице и мио глас: „Јел видите да смо добри?“
Најљигавија ствар је било обраћање председника Србије који се нашој јавности извинио за овакво гласање и рекао да он прихвата грешку на себе. Како рече, погрешили су наши представници и Србија је требало да буде у најмању руку неутрална, али Србија ипак није повукла свој глас. Марија Захарова, портпарол Кремља, је на питање новинара о дешавањима у Србији и у српском парламенту рекла да су актуелна дешавања унутрашња ствар Србије и да се ту не треба мешати, али да је гласање Србије против Русије повукло нека питања. Поставила је и отворено питање Вучићу, ако је Србија погрешила, зашто није једноставно накнадно повукла свој глас и писмом се обратила са образложењем. Зашто то не уради и сада?
Плашим се да оваква игра и скакутање са једне на другу, па и трећу столицу, не повуче одређене консеквенце. Ако се те консеквенце одразе само на напредњачку коалициону власт, и у једном тренутку остану без столица и тресну дупетом о под, то није тако страшно. То им се и онако предвиђа, али се плашим да овакав додворавачки став наше дипломатије, зарад куповине наклоности, не погоди грађане Србије. Поред унутрашње девастације система, накарадне финансијске политике, повећања задуживања, раста јавног дуга и пораста корупције, Србији само фали још и неки неспоразум са великим светским играчима, па да потонемо још више. Ову власт ни за шта од свега тога није брига. Њима је једино битно да пролази време и да су они власт. Каква, нема везе, за њих добра.
Горан Пекарски
Насловна фотографија: Жиг инфо/ вештачка интелигенција
