Srećom pa „Obojena revolucija“ više ne postoji i više nikada neće postojati, jer će do Vidovdana izaći knjiga, priručnik, uputstvo, u kojoj će pisati šta je sve potrebno da „Obojena revolucija“ bude pobeđena i kako sa nje skinuti boju.
Vučić će svima u svetu pokazati kako je razgolitio „Obojenu revoluciju“ i kako je od „obojene“ ostala samo „revolucija“. Baš to se dešava upravo. Protesti su nastavljeni i očigledno je da je vlast samo retorički pobedila. Šta je interesantno? Vlast je stalno prozivala i optuživala strani faktor da stoji iza dešavanja u Srbiji. Optužbe su najviše išle ka Hrvatskoj i Ukrajini. Valjda se mislilo da će se to najlakše prihvatiti, jer između Srbije i Hrvatske postoji određeni dugogodišnji animozitet, a Srbi su pretežno proruski orijentisani, pa im Ukrajina nije interesantna i da će se i ta priča lakše primiti.
Pre nekoliko dana u sedištu Ujedinjenih nacija na dnevni red je stigla antiruska rezolucija koju su podnele Ukrajina i pojedine evropske zemlje. Interesantno je da je Srbija glasala ZA usvajanje rezolucije, a Amerika je bila protiv. ZA su bile zemlje podnosioci, a između njih i Hrvatska i Ukrajina. Srbija je zaigrala, tj. zasela na treću stolicu, što znači da za Srbiju, ovakvu kakva jeste i sa ovakvim režimom koji jeste, opasnost ne dolazi ni od SAD, ali ni od Rusije, pa je procenjeno da treba da se umilimo nekom trećem „carstvu“. Verujem da je to nakaradno glasanje, koje ima status protiv prirodnog bluda, imalo za cilj da povrati ugled srpskog režima u pojedinim centrima evropskih sila. Meni je to delovalo kao dodvoravanje za jedno malo maženje. Pognuta glava, krupne okice i mio glas: „Jel vidite da smo dobri?“
Najljigavija stvar je bilo obraćanje predsednika Srbije koji se našoj javnosti izvinio za ovakvo glasanje i rekao da on prihvata grešku na sebe. Kako reče, pogrešili su naši predstavnici i Srbija je trebalo da bude u najmanju ruku neutralna, ali Srbija ipak nije povukla svoj glas. Marija Zaharova, portparol Kremlja, je na pitanje novinara o dešavanjima u Srbiji i u srpskom parlamentu rekla da su aktuelna dešavanja unutrašnja stvar Srbije i da se tu ne treba mešati, ali da je glasanje Srbije protiv Rusije povuklo neka pitanja. Postavila je i otvoreno pitanje Vučiću, ako je Srbija pogrešila, zašto nije jednostavno naknadno povukla svoj glas i pismom se obratila sa obrazloženjem. Zašto to ne uradi i sada?
Plašim se da ovakva igra i skakutanje sa jedne na drugu, pa i treću stolicu, ne povuče određene konsekvence. Ako se te konsekvence odraze samo na naprednjačku koalicionu vlast, i u jednom trenutku ostanu bez stolica i tresnu dupetom o pod, to nije tako strašno. To im se i onako predviđa, ali se plašim da ovakav dodvoravački stav naše diplomatije, zarad kupovine naklonosti, ne pogodi građane Srbije. Pored unutrašnje devastacije sistema, nakaradne finansijske politike, povećanja zaduživanja, rasta javnog duga i porasta korupcije, Srbiji samo fali još i neki nesporazum sa velikim svetskim igračima, pa da potonemo još više. Ovu vlast ni za šta od svega toga nije briga. Njima je jedino bitno da prolazi vreme i da su oni vlast. Kakva, nema veze, za njih dobra.
Goran Pekarski
Naslovna fotografija: Žig info/ veštačka inteligencija
