Ljudi često kažu da, u prenesenom smislu, živimo u blatu. Ne misli se na mulj, već na društvo i vreme u kojem živimo. Blato i smrad fekalija samo su slika zagađene društvene okoline u trenutku kada se prikrivaju vrline ljudi, a jasno vide njihove mane i oseća smrad svetog egoizma.
Oko nas naizgled svuda blato, smrdi na tamjan i sumpor. Valjda to nabacivanje truleži i blata, svakodnevno ponižavanje pameti, podcenjivanje poštenog i dobrog treba da bismo shvatili vrednost čistoće. Ali političke čistke nisu i pročišćenje.
U Grockoj politika zaudara, političari su intelektualno ispod proseka i dosadni, a moralno problematični. Osnove društva izjeda crvotočina.
Naizgled se sve može prekriti novom bojom i pozlatom, ali ispod listića zlata caruju termiti i trulež. Čeka se stvrdnjavanje blata i olakšanje kad mlaz vode ukloni sve to. Ne čeka se ni revolucija ni propast, čeka se da vremenom blato ispuca, da se naviknemo na smrad i radujemo trenucima kad mislimo da nam je to pomoglo i da smo pročišćeni. Ništa se ne treba menjati, ali sve izgleda bolje, kao kad se prvo namažemo, pa isperemo blato.
Pitam se kako će se naprednjaci u Grockoj osloboditi svojih parazita, pokvarenjaka ili jednostavnih budala?
Lepo. Neka se pripreme Aleksandar Rajković i Miroljub Jevtić. Stvar je jednostavna. Predsednik Grocke odavno je krenuo u seču knezova, njegovih najbližih saradnika. Čim neki saradnik počne da intelektualno ili na bilo koji drugi način štrči, tu je oštra sablja dahije Pantelića. Ma koliko se trudili da budemo normalni, uvek su tu negde nađe neka budala ,koja sama svojom pojavom izaziva promene u nama.
Ponašanje budala nas čini da se osećamo glupima zato što smo dobri. Kada tu osobu često viđamo, vremenom se naše samopouzdanje urušava, osećamo se beznadežno, umorno, tužno i depresivno. Mislim da to znaju većnik Rajković i pomoćnik Jevtić.
Željko Matorčević
