Posmatrajući političku situaciju, možemo reći da je Grocka mrtva opština izuzev sredinom leta kada vlast dovuče neku pevaljku na gročanskim svečanostima za debeli honorar.
Trenutnu vlast čine ljudi koji su otvoreno pokazali da rade samo za sebe. Gomila alavih, lažnih lokal-patriota, pozera, samohvalisavaca, neznalica sa sumnjivim diplomama i nestručnih lica sede na veoma važnim funkcijama za debele plate. Njihova vladavina ovu opštinu dovela je do potpunog besmisla, a budžet opštine do kolapsa. A sve to zbog Aleksandra Vučića kojeg je narod masovno glasao nasevši na obećanja.
Glasanjem za Vučića dobili smo ovo čega smo svedoci poslednje decenije. Dobili smo Dragoljuba Simonovića, Stefana Dilberovića, Dragana Pantelića, Dr Sašu Čaprića i slične, uz nadzor poverenika Andrije Čupkovića. Neko ih nazva šibicarima!
Kada je vođa iz senke jedne opštine takav onda su mu i saradnici veoma slične strukture. Kada je takva ekipa na vlasti onda se ne očekuje procvat ove opštine. “Procvat” njihov je zaista vidljiv, što u obimu što u kilaži. Vučić i oni su kao fikus u saksiji. Opština im dođe kao saksija, a plate kao voda kojom sebe zalivaju. Plodove nikakve ne daju, kao najbanalniji primer imamo „proteran“ splav sa obale Dunava. Jedino što samo koštaju nas građane.
Oni su svesni da su se pokazali kao najnesposobniji funkcioneri u istoriji ove mučene opštine. I pored toga što se sve vidi, čuje i zna da ništa nisu uradili oni grčevito brane svoje funkcije ili preciznije svoje plate, a mali broj i “kombinacije”.
Ova vlast nam je donela nekoliko poražavajućih političkih anomalija. Kampanju su počeli sa notornim i megalomanskim lažima zasnovanih na maketama i “planovima”. Godinama su kukali na prethodnu vlast, pa kad je to već postalo jako dosadno narodu, oni su se ućutali. Svoju nesposobnost kriju nebuloznim izjavama predsednika opštine koji se po medijima ponaša kao da vodi Las Vegas, a ne sumornu, siromašnu i mrtvu Grocku.
Živimo u takvom svetu da je život postao prebrz da ga pratimo. Afera za aferom, skandal za skandalom a one prave istinske vrednosti života, gotovo da nema. Možda bi trebalo praštati.
Ali treba imati na um jedni činjenicu, opraštanje nije zaboravljanje, kako kaže Dezmond Tutu, već pamćenje. Ali ne bilo kakvo pamćenje, već pamćenje koje nam pomaže da drugi put ne dozvolimo da se desi ono što ne želimo. Pravo izvinjenje sastoji se iz toga da kažemo da nam je iskreno žao, da priznamo našu odgovornost/krivicu i da se potrudimo da ispravimo to što smo zabrljali.
Na ovo leto gospodnje, obećanja je bilo i suviše, te su meštani GO Grocka postali letargični na njih. Uzaludno je pričati o nezavršenoj sportskoj hali, ritopečkom vodovodu, kaluđeračkoj kanalizaciji, vrtiću u Umčarima, Domu zdravlja u Vinči itd. Sve je to već istrošena priča koja se godinama unazad priča.
Zima je pred nama. Biće interesantno videti koliko će vredeti 1 000 dinara. Tih hiljadu dinara je ipak za mnoge nedostižno. Kako ne bi bilo gladi, nahraniće gročanski naprednjaci glasače novim obećanjima i po još nekim paketom. Nažalost, letargije će itekako biti i u narednom periodu.
Željko Matorčević
Naslovna: Karikatura- Žig info/veštačka inteligencija
