Osmanlijski šatori koji su osvanuli ispred najsiromašnije beogradske opštine Grocka, bili su iznenađenje za naše sugrađane.
Ovaj prizor nas je podsetio na Sulejmana Veličanstvenog, tako da su očekivali i njegovo pojavljivanje ili bar njegove drage sultanije.
Šta je u pitanju?
Što se bjeli pred opštinom našoj?
Dal, su snjezi, dal su labudovi?
Da su snjezi, već bi okopnili,
Labudovi, već bi poletjeli;
Nit su snjezi nit su labudovi,
Nego šatori age Pantelije.
Nazadnjaci naše pare žderu
Da bi mogli bolje da nas ….
Koliko vidimo naš Pantelija iz svojih dvora pažljivo prati kako se žderu naše narodne pare, a stigla ih je i ona narodna kletva ,,Da Bogda vam doktori vadili“.
Prejela se bulumenta neispečenog volujskog pečenja, tako da su doktori imali pune ruke posla. O poreklu volova ne bi sada pisali, dok traje istražni postupak.
Doduše, Mladenovčani su u prednosti, jer je njihov projekat za džamiju urađen, a kod nas u Grockoj se, za sada, samo bele šatori.
Za ovu bolest nema leka. Svakodnevna ždranja i nekakve izmišljene proslave uništiše stočni fond, a oni izgube ljudskost (ako su je uopšte i imali). O razvoju opštine niko ne brine, a glavni im je problem da ispune svoje lične prohteve, use nase i podase, a za sirotinju šta ostane.
Shvatam ja gospodo moć i težinu izgovorene reči ali smatram da je bolje umreti dostojanstveno i na nogama nego na kolenima.
Gospodo, vreme će pokazati na šta je i ko potrošio svoj život, a drugo poluvreme nemamo.
Kada nas ne bude bilo, nekoga će žaliti a nekoga neće nikada zaboraviti.
Milan Jovanović
Naslovna fotografija: Fotošop, ilustracija
