Sa tradicijom od skoro jednog veka (možda i više, ne znam tačan podatak) održava se Ilindanski vašar u Grockoj i to tačno 2. avgusta svake godine.
Komunistička vlast posle drugog svetskog rata se dosetila, pre tačno 56 godina ili 1967. godine, da Ilindanski vašar pretvori u Gročanske svečanosti, kao i da ga produži za još par dana.
Kao i svaki tadašnji, i vašar u Grokoj bio je poljoprivredno-zabavnog karaktera. Srećna vremena, rodne godine vašarima su davale posebnu čar. Tad je poljoprivrednik bio ponosan svojim zanimanjem. Od poljoprivrede je mogao da živi, da stiče bogatstvo. Uostalom, nije područje Grocke bez razloga nekada i prozvano „mala Kalifornija“
A na vašaru svašta.
Okupljalo se dvadesetak hiljada ljudi iz okoline, Zaklopače, Smedereva, Begaljice. Gastarbajteri su uvek bili glavni gosti. Za Svetog Iliju obavezno uzimaju odmor i iz Austrije, Švedske ili Francuske, luksuznim automobilima, pravo za vašar u Grocku. Obavezno je bilo da se pod šator uz izazovne pevačice padaju u sevdah ili ih kite „dojč markama“.
Pored, već od ujutru postavljenih šatri (nikako – šatora!), vrtela se jagnjad i prasad na ražnju a muzikanti se polako pripremali za noćni maraton. Tu, negde predveče, znali smo kao klinci da se prišunjamo, ne bi’ li iskukumavčili na neku foru da umočimo komad seljačkog ‘leba u pleK ispod ražnja (ma, imali smo mi to i kod kuće, al’ deca k’o deca – ono je slađe!)A ispod šatre vidimo oooogromnu violinu pored muzikanata! Ustadoše ljudi i jedan od njih uze ono čudo u ruke! U drugoj ruci drži nešto nalik na drvene rašlje i u njima parče žice načičkano praporcima, pa udri! Kad je počelo – um-ca, um-ca, stomak i bubrezi počeše da lutaju po telu! Kakva harmonika, kakvo ćemane, OVO je TO! I, to samo TRI žice! Drma ono šatorsko krilo k’o da duva košava! I naši, a i gastarbajteri su to obožavali.
Da, takvi su bili vašari, gotovo u čitavoj Srbiji, a narod srećan. Međutim, prolazilo je vreme, vašari se pretvorili u kojekakve svečanosti. Poljoprivrednici postali siromašan sloj, jedva preživljavaju.
Ovogodišnje svečanosti u Grockoj, prema prvim informacijama koštaće i preko sto hiljada evra.
Što bi rekli momci iz grupe Crni Cerak, koji su imali koncert ove godine,
Keša nikad dosta, večeras ne znam ko sam
Dok ulazim u kola, kurve silaze sa stola
U stanu ona gola, ništa preko fona
A sa braćom pola-pola (Pola-pola)
Kakve je ove godine bio „vašar u Grockoj“, možda najbolje opisuje jedan Gročanin, koji je svoje utiske objavio na Fejsbuku.
- Kum i ja overismo i ovaj vašar.
Utisci – slabo.
Fale zezancije za decu, fale šatori veći i manji, fale tezge mamiparama, fale zanatski proizvodi, a sve fali jer fale narodu pare u zemlji ekonomskog tigra.
Ne fali kičeraj u vidu najpoznatije švalerke srpske estrade – Bakute i nostalgija opštinara za devedesetim, koje su reinkarnirane u tekstovima „Crnog ceraka“.
Tu se Panta otvorio, kao da plaća iz tuđeg džepa!!!???
Ne fali ni buke i pitam se može li se tome stati na put? Uz malo volje i aparature, sve utišati za par decibala i opet bi se sve čulo i niko ne bi bio na gubitku, a bubne opne bi odahnule.
Grocka je oprana, budžet opran i glasači podmireni igrama, a sendviči slede posle Nove godine.
Ne znam za vas, ali ja bih da se vratimo u doba vašara, nekako su ove svečanosti izgubile dušu. Postale su bezdušne, kao i političari koji ih organizuju.
Željko Matorčević
