Sav moj rad i trud, ostaje bez rezultata. Nadam se da ću uspeti da ih nateram da razmišljaju svojom glavom. Da nikom ne veruju dok ga ne provere.
Gledam u te novokomponovane bogataše kako sirotinji bacaju koske i mrvice.Vidim te sitne duše kako kupe te mrvice,vise po štandovima i reklamiraju svoje gazde. Kako se približavaju dani izbora, trče od kuće do kuće da im prikupe glasove.
Svakog radnog dana u opštinu ulaze stranački službenici.Trče da ugrabe stolicu u kancelariji. Na radno mesto dolaze majke i domaćice, dugugodišnje radnice posvećene svojim radnim obavezama. Sa vidnim zakašnjenjem na posao dolaze i mlade ,,dame“, opštinske vrtirepke. Kreću se nezainteresovano, ležerno mašući kukovima sa otvorenim dekolteima i kratkim suknjicama, a za njima se širi miris lošeg parfema.
Znam roditelje tih pojedinih ,,dama“. Mukotrpno su radili da ih odneguju.Viđao sam njihove žuljevite ruke i umorna lica. Sada gledam u njihove ćerke sa lažnim diplomama i žuljevitim kolenima. Zabalavljenih, sa podadulim licima (od noćnog bančenja) za njima se gegaju opštinski funkcioneri.
Pitam se: Da li je moguće da ova skupina upravlja našim životima?
MOŽDA BOLJE I NE ZASLUŽUJEMO.
Milan Jovanović
*Lični stav autora teksta nije i mišljenje Žig infa
