Gročanske svečanosti kraj Dunava, bliže se tradiciji pola veka manifestacije.
Međutim, sa tradicijom od skoro jednog veka (možda i više, ne znam tačan podatak) održava se Ilindanski vašar u Grockoj tačno 2. avgusta svake godine. Komunistička vlast posle drugog svetskog rata se dosetila, pa eto pre tačno 49 godina ili 1967. godine, Ilindanski vašar pretvara u Gročanske svečanosti i proširuje ga za još par dana.
Ti vašari su bili poljoprivredno-zabavnog karaktera, kao i svaki vašar. Srećna vremena, rodne godine vašarima su davale posebnu čar. Tad je poljoprivrednik bio ponosan svojim zanimanjem. Od poljoprivrede je mogao da živi, da stiče bogatstvo. Uostalom, nije područje Grocke za džabe nekada i prozvano „mala Kalifornija“
A na vašaru svašta.
Okupljalo se dvadesetak hiljada ljudi iz okoline, Zaklopače, Smedereva, Begaljice. Gastarbajteri su uvek bili glavni gosti. Za Svetog Iliju obavezno uzimaju odmor i iz Austrije, Švedske ili Francuske, luksuznim automobilima, pravo za vašar u Grocku. Obavezno je bilo da se pod šator uz izazovne pevačice padaju u sevdah ili ih kite „dojč markama“.
Pored, već od ujutru postavljenih šatri (nikako – šatora!), vrtela se jagnjad i prasad na ražnju a muzikanti se polako pripremali za noćni maraton. Tu, negde predveče, znali smo kao klinci da se prišunjamo, ne bi’ li iskukumavčili na neku foru da umočimo komad seljačkog ‘leba u pleK ispod ražnja (ma, imali smo mi to i kod kuće, al’ deca k’o deca – ono je slađe!)A ispod šatre vidimo oooogromnu violinu pored muzikanata! Ustadoše ljudi i jedan od njih uze ono čudo u ruke! U drugoj ruci drži nešto nalik na drvene rašlje i u njima parče žice načičkano praporcima, pa udri! Kad je počelo – um-ca, um-ca, stomak i bubrezi počeše da lutaju po telu! Kakva harmonika, kakvo ćemane, OVO je TO! I, to samo TRI žice! Drma ono šatorsko krilo k’o da duva košava! I naši a i gastarbajteri su to obožavali.
Da, takvi su bili vašari, gotovo učitavoj Srbiji, a narod srećan. Međutim, prolazilo je vreme, vašari se pretvorili u kojekakve svečanosti. Poljoprivrednici postali siromašan sloj, jedva preživljavaju. A gastarbajteri nikako ne dolaze. Prošle godine na Ilindanskom všaru nije bilo ni šatre sa uživom muzikom! Apsolutno ni jedne!
Grad je ojadio seljake, pre dve godine sustigle su seljaka i poplave, nanokande ili nema ili je nikakava jer novca u budžetu nema, ali zato za svečanosti nema manjka. Para ima itekako za razne pevaljke, pevačice, koji će, kao uveseliti nesrećan narod. Narod koji nema više ni za ono umakanje za u pLek ispod ražnja (jer nema ni za leba). Kažu da će ogromne pare otići ove godine za svečanosti. I to u više milinskom iznosu. Šaban će, verovatno pevati za 40 000 evra, Čorba za 20 000.. Sve kao za „džaba“ Gročanima i ostalim posetiocima. Samo mi nije jasno jel taj novac iz budžeta stigao isto tako džaba ili od poreza i kojekakvih dažbina samih građana GO Grocka?
Ne znam za vas, ali ja bih da se vratimo mi u doba vašara. Nedostaje ono blato među nožnim prstima… A vama?
Željko Matorčević,
Naslovna slika: Tabla koja označava rekonstrukciju Gročanske čaršije
