No, svaka zarada od tog posla išla je za pokrivanje troškova oko akcija, nabavke proizvoda, troškove goriva, troškove za iznajmljivanje kamiona, kombija, račune za internet i ostalo.
Kako god, ove godine sam bila zaista primorana da zamolim dva privatnika da izađu u susret i oba su rado prihvatila ali sa jednom zadrškom.
Postavljam sebi a i drugima pitanje, zašto neko ne želi da se zna za njegov doprinos? Odgovor mi sam po sebi sledi iz iskustva koje sam imala i iz iskustva drugih. Mnogo „socijalno-ugroženih “ porodica ili pojedinaca, pošto im je omogućeno da ne rade a imaju primanja, redovno po ceo dan provode na internetu, neko na lap-topu neko na dobrom telefonu i prate vesti koje se tiču dobrih ljudi koji pomažu druge. Ne prođe ni pola dana, telefon dobrog čoveka, ili firme se usija kao i sanduče Inboxa, gde se šalju poruke da se pomogne. Iz iskustva, takođe, znam da dosta takvih ugroženih i nije ugroženo, ali jednostavno koriste „sistem“. Pored sistema koriste i decu, koju stavljaju u prvi plan, bez obzira da li je u pitanju porodica ili samohrani roditelj. Čak i kada se prevara otkrije sve se završi na tome da niko nikog nije terao da pokloni i da.
Ne znam, i ne bih ni želela da znam kako se radi na terenu, kada se pravi kriterijum ko zaslužuje socijalnu pomoć, samo znam da pravedno
nije. Skakanje na dobrog čoveka ili firmu je jedan od zanata koji je u usponu, naročito sada kada ide Nova godina, tako da neka porodica dobije
par paketa za decu, dok ima dosta porodica koje mogu o tome samo da sanjaju ali…sistem je takav.
Razumem donatore i privrednike koji žele da budu inkognito, ali gde je ta onda moja zahvalnost, kako da se ljudima odužim jer želim da znaju svi
da su pomogli, ne meni samo da uradim jednu akciju, već su pomogli porodicama da dobiju paket u kome je spakovan bogat asortiman, hleb, štrudle, kućna hemija nekoliko proizvoda, proizvodi za ličnu higijenu, suhomesnati proizvodi dugotrajni, dugotrajni namazi, osnovne životne namirnice, slatkiši, debele čarape. Vrednost tih paketa je oko 25.000 dinara.
Danas je praznik i Slava Sveta Mati Prepodobna Paraskeva. 2007. godine, Jelena Popović, pokojni Neša i ja smo otišli u Zvečansku i odneli pun puncijat auto donacije za decu. Tada nisam ni sanjala da ću 13 godina kasnije uraditi akciju opet na taj dan, a u međuvremenu ni sama više ne znam koliko li ih je bilo, a tek će biti. Moja misija na zemlji nije bila ta da ostanem majka, ali negde u belom svetu Otac Vojislav Bilbija govori o Sirotinjskoj majci iz Grocke. Ne Srpskoj već Sirotinjskoj, jer kod mene ne postoji razlika u veri, nacionalnosti već u čoveku i nečoveku.
Moram da se nasmejem, ali jedna od prednosti Covid-19 je ta, što ne samo Sveta Petka već svi sveci, mogu da odahnu ove godine. Da objasnim za neupućene velikobošce i Srpske kvazi domaćine i domaćice. Unazad svih godina pitam se koliko sam porodica, gde idemo na slavu, čula da blagosiljaju Sveca u odnosu na one koji su kukali koliko ih je slava koštala. Kukanjem na novac koliko ste potrošili i na količini hrane koju su Vam gosti pojeli, stavljate okove na Sveca čiju slavu slavite, pa je njemu taj teret smetnja da vas čuva i pazi od svakog zla. Ukoliko ne znate, Slava Vam je SVEĆA, KOLAČ I ŽITO, ostalo je samo pažnja prema gostima da ih ugostite, jer su došli da uveličaju slavlje. Takođe, drage domaćice, ako VAS NIKO nije naučio, Slavski kolač se ne baca u kontejner, ako ste toliko besne, stavite ga bar pored, pa će neki pas ili mačka, miš ili buba da pojede. Podelite i udelite što ostade sa Vaše
trpeze. Sram Vas bilo da kolač niste podelili gostima.
Dok se hrana baca sa slave u istoj ulici, možda živi sama udovica, ili udovac, majka sa nejakom decom, bolestan čovek. Nema te svesti da se
deo stavi na poslužavnik pa odnese da se nameni za zdravlje, ljubav i sreću ukućana koji slave… već lanci oko nogu Sveca koji treba da čuva
porodicu satkanu od fiskalnih računa iz prodavnica.
Najlepši prikaz zašto želim zdravlja i napredka ljudima i firmama koje su ovu akciju pomogli, neka pokaže snimak koji govori mnogo više o onome
o čemu se sluša. Ali to je samo snimak za dva divna čoveka privatnika iz Grocke kojima će snimak reći šta su oni učinili za druge.
Živite dugo zdravo i sa ljubavlju prema sebi i svojim bližnjima jer sve što činite ostavljate njima.
Svetlana Ceca Urošević
*Lični stav autora teksta nije mišljenje Žig infa
