Poštovani Uredniče
Pišem Vam kao predsednica Humanitarne organizacije “Čarolija Pepeljuga21.veka i Prijatelji”, povodom prestojećih praznika Badnjeg dana, božića i Nove godine.U mnogim medijima i na internetu pred Novu godinu,kao i preteklih vremena poziva za skupljanje poklona ima dosta.Ono zbog čega Vam pišem,ne znam da li politika Vaše kuće hoće da podrži ovu molbu je i poziv ljudima dobre volje.
U svom dugogodišnjem radu,imala sam prilike da budem donator domovima deci bez roditeljskog staranja i svratištu,kako direkto tako i indirektno,svesna sam činjenice težine položaja dece koja su tu,kao i starih lica.U takvim akcijama učestvovala sam do prilike dok nisam shvatila da sam morala da čekam red da bih bila primljena jer ispred mene je bilo nekoliko donatora samo u jednom danu,a nisam išla dan uoči nove godine.Tada sam donela odluku da sledeće akcije budu usmerene deci koja se nalaze u socijalno ugroženim porodicama i to mahom van Beograda.Stoga imam jednu molbu za sve ljude dobre volje kao i donatorima iz firmi i institucija koje žele nekog da obraduju.
Kako se navodi u jednom novinskom članku http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:578922-100-bogatasa-tesko-koliko-i-pola-Srbije
U RSrbiji živi oko 200.000 siromašne dece,koja nisu samo u Beogradu,ali ispada da je za mnoge donatore i ljude bitan samo Beograd,i to mahom institucije, koje ipak imaju osnova za svoje funkcionisanje od strane budžeta.Siromašna,neću upotrebiti moderan izraz „socijalno ugrožena „ deca, jer siromaštvo nije ništa zbog čega bi se neko dete stidelo,žive mahom po selima i planinama, gde retko koja organizacija OCD ili udruženje građana ide da obiđe tu istu decu i da im odnese poklon.Postoje ljudi koji bi i to hteli,ali na žalost ne mogu da dođu na red od „zvučnih OCD „ koje ili imaju razrađene kanale za donacije ili nešto drugo, kod donatora i tako mi se ovih dana javilo puno malih udruženja i pojedinaca koji bi jako hteli da obraduju decu ali na žalost njihove ruke su vezane.Predpostavljam da ću navući na sebe jako veliki gnev onih „humanitaraca“ koji znaju kako se radi,lično sam dokazala da to ne umem,i to je potvrdila nagrada koju sam ove godine dobila prvi put i dodeljena u Srbiji ,ispred fondacije Trag, za izuzetan doprinos filantropiji.
No,to me ne muči,koliko sama misao,da će ove kao i mnogih godina pre, neka deca dobiti sijaset poklona dok će mnoga spavati dugo,gladnih stomaka,bez lutke,igračke,bojica,bojanke ,šta god što bi predstavljalo onu čaroliju zbog koje i postoje praznici.
Moja molba za pojedince,bez obzira gde se nalazili i u kom svojstvu, ili da budem preciznija MOJA PONIZNA MOLBA,za ČOVEKA,je:
Ukoliko znate za siromašno dete,da li u gradu(ne samo glavnom ) ,selu, varošici,preko familije,komšija,medija,spakujte poklon ,makar sadržao bombone i čokoladu(tako nedostižnu za mnogu decu) organizujte nekako da to stigne do tog deteta,i dok posmatrate Vaše dete koje se možda ne ume obradovati ionako skupom poklonu pomislite na dete u nekoj trošnoj kućici koja je svo umazano od tek smazane čokolade i radujte se jer ste učinili veliko delo, jer ništa nema bogatije, nego kad vas bolestan čovek ili dete tako nevine duše blagoslovi u svojim mislima zahvalnošću.Vi ćete za njega biti neka „Teta ili Čika“,ali Vi ste uneli makar za taj dan posebnu čaroliju u nečiji dom,jer se u njemu nema ni za pošten ručak.A tek igračka…Ili ostavite ispred kućnog praga, na kapiji onog deteta za koje znate tu živi,i tako sledite put i delo našeg Svetog Nikole koji je i sam bio preteča popularnog danas Santa Klaus
Sveti Nikola,čiju Slavu i naša kuća ove godine kao i ranijih na žalost samo obeležava, je imao i sam čaroban život.Kada je postao Episkop samim čudom,nastavio je tradicionalno svoju milosrdnu misao i nastavio je da pomaže svima,kojima je mogao i prema svojim mogućnostima.Tako je jednog dana stigla do njega jako strašna i tužna vest da je jedan ugledni čovek a dobrog srca osiromašio.Jednostavno uvek je bilo nekog teškog vremena pa i tada desilo se da čovek izgubi sve što je imao a uz to tri kćerke stasale za udaju su bile zatečene stanjem koje je snašlo porodicu.Otac je rešio da proda najstariju kćerku da bi se bede i strašnog usuda spasio,i to ču Sveti Nikola i reši da pomogne porodici ali krišom.Jedne noći prišunjao se prozoru kuće, nesrećnog čoveka i ču njegov plač od tuge i bola srca njegovog jer ujutru su trebali da dođu da vode dete.Sveti Nikola uze ono malo zlatnika što sakupi pa ih onako sa sve vrećicom ubaci kroz prozor i pobeže.Uplakani i zabrinuti Otac ču nešto da je lupilo pa ugleda vrećicu,uze je u ruke,otvori pa kad vide zlatnike, obradova se jer je kćer spašena.Na žalost situacija se ponovi uskoro pa čovek dođe opet do toga da proda kćer.Ču to Sveti Nikola, reši da ponovo pomogne i opet kroz prozor uleti vrečica sa zlatom,ali čovek sad ne pohaja za vrečicom koliko za znatiželjom,da sazna ko to priskače u pomoć.Nigde nikoga ne beše,jer je spasilac utekao na vreme.Čovek se izvuče opet ali ga grizla savest kako da zahvali svom spasitelju te prebegne lukastvu i razglasi kako je opet u nevolji,rešen da ovog puta bude mudriji i uhvati spasioca.Kad Sveti Nikola ču vest o nevolji reši da opet pomogne, otuda i izreka „Sveti Nikola triput pomaže“ ili negde „Bog tri puta priskače u nevolji“.Noć,kuća kojoj priđe Sveti Nikolaj i taman da ubaci vrećicu,kad ga iznenadi čovek,koji iskoči ispred njega te prepoznavši ga,pade na kolena, te poljubi Episkopu noge i zamoli za oproštaj što pribeže ovom lukastvu,ali želeo je da vidi ko je to..Tada ga Sveti Nikola,podiže na noge te mu reče da ne sme nikome da kaže koga je video i ko mu je pomogao.Ta njegova zapovest beže držana dok se Episkop ne upokoji,a tada je istina o njegovom delu i delima izašla na videlo.U Srbiji postoji još uvek negde verovanje u ovo predanje te se čarape ili korpice ostave na neko vidno mesto ili se poklon čudom nađe pod jastukom ili u krevetu
Boli me što smo kao narod počeli da se stidimo i da zaboravljamo jednu lepu odliku naše nacije, koja nas je krasila kroz vekove ,a to je čovekoljublje da se pomogne sirotinji onoj pravoj a ne da je ignorišemo. Pitam se šta ostaje generacijama koje dolaze?Svetog Nikole slavi pola Srba,time se ponosimo,no da li sledimo zaista njegov put kao i ostalih mučenika iza kojih se krijemo i busamo u grudi,pokazujući koliko smo veliki i dostojni?
Napomena
Ovim testom nisam htela nikoga da uvredim,već samo da ukažem na neke nelogičnosti,.
Hvala na odvojenom vremenu, i Vašoj snazi da ovu molbu objavite,ali jednostavno činim koliko mogu da bih izašla u susret onima koji su izgubili nadu da neko misli i na njih.
Živite dugo i napredujte!!!
Predsednica Hum.org.Čarolija
Pepeljuga21.veka i Prijatelji
Svetlana Urošević
