Ovih dana čitamo da je raspisan konkurs za uređenje „tri centralna trga u Beogradu“: trg Republike, trg Terazije i trg Nikole Pašića.
Ova formulacija gradskih vlasti mi je zanimljiva, jer prvi put posle mnogo godina Terazijama vraća status trga, bar na papiru. Zanimljivo će biti i kakva će se sve rešenja pojaviti, sigurno će biti „svemirskih“ i neostvarivih, na pretek. U stvari, krug se zatvorio.
Terazije je kao centralni trg Beograda zamislio još arhitekta Šambon početkom 20 veka. Na njegovom planu akcenat je bio na centralnom delu gde se ova ulica-trg levkasto širi i na terasi ispod, koja je bila zamišljena kao neka vrsta Španskog trga u Rimu. Ovaj projekat nikad nije ostvaren, ali je nemoguće mnogo se odmaći od Šambonove vizije.
Najpoznatiji izgled Terazija je onaj iz dvadesetih, sa fontanom po projektu Jelisavete Načić (a i tada je planirano da bude rešena terasa, koja uistinu predstavlja jedinstven vidikovac s božanstvenim pogledom na Savu.)
Pitanje je šta sad? Ukinuti sve idiotluke koji su posle 2. svetskog rata smišljeni? Srušiti ono ruglo Robnu kuću Beograd i ponovo otvoriti Nušićevu? Vratiti Jelisavetinu fontanu, a staru česmu ponovo premestiti u Topčider? Izgraditi Šambonovo „špansko stepenište“? Šta bi se uopšte moglo uraditi kad je sve već ovoliko uprskano?
Vojislav Todorović
