Pre četiri dana bio sam užasnut potresnim fotografijama otrovanih pasa u Grockoj. Uginulih pasa je bilo i u školskom dvorištu, što mi predstavlja dodatni razlog za zabrinutost.
Nije prošlo toliko dugo vremena, da bi zaboravili političku parolu sa kojom su sadašnji akteri vlasti u Grockoj dobili izbore- „Za našu decu“. Ispostaviće se da su njihova deca zapravo penzioneri, jer se njima ukazuje najviše pažnje, dok tamo gde su najmlađi, tu su izgleda prihvatljivi i mrtvi kučići.
Dobro se sećam kada smo istraživali koliko ima zaposlenih radnika (koji ništa ne rade, a primaju plate) u Grockoj, da smo pronašli Stefana Dilberovića, bivšeg predsednika GO Grocka. Zaposlen je kao saradnik predsednika GO Grocka za pitanje zoohigijene, a za svoj posao dobija 90 000 dinara mesečno.
Dilberović je bio na listi odbornika „Za našu decu“ u Grockoj. Njegovu brigu o deci, najbolje ilustruje zabrinutost zbog pojave otrovanih pasa u školskom dvorištu.
Poslao sam pitanje onom, koji ima zaduženje da rešava naveden problem i koji zato prima platu od svih građana Grocke.
Međutim i nakon par dana od postavljenog pitanja, odgovor nije stigao. Pse je, u međuvremenu, pokupila veterina Beograd, ali tek po pozivu jednog od zaposlenog u Grockoj koji i nije član napredne stranke.
Odgovor Dilberovića zapravo oslikava realno stanje rešavanja problema u Grockoj. Nažalost, Dilberović nije jedini koji ne rešava probleme, niti daje odgovore. Takvih je mnogo. Ako vlast nije u stanju da reši ovakav jednostavan problem, šta onda da očekujemo od komplikovanijih?
Za kraj, pročitajte ponovo kolika je plata zoohigijeničaru, pa sami odlučite kako vam je.
Željko Matorčević
