Dobro je! Nema više obojene revolucije. Još jedna pobeda predsednika. Trenutno je 10 prema 0 za njega. Ko ne veruje, neka pogleda semafor. Isti onaj semafor na kome je rezultat između njega i Aljbina. Sve same desetke i sve sa NULOM.
Kažem, dobro je što je revolucija nestala. Knjiga je u pripremi i nikada više neće moći da se pojavi, ne samo obojena revolucija nego nikakva druga. Neće više biti ni svilenih, ali ni jogurt revolucija. Neće biti ni kulturnih, a ni ekonomskih. Ma kakve privredne revolucije – sve je on to pobedio. Što je pobedio revoluciju, ni po jada, nego je uspeo da pobedi i evoluciju. Uspeo je da je stavi u reverzibilno stanje. Sve je okrenuo i sada može da slavi sa ono malo reverzibilnih koje je junački poveo u boj na Sretenje, na polja Sirmijuma.
Tu se sastao sa onim koji bezuspešno krije broj kada zove, ali ovaj naš ne bi bio „ovaj“ kada ne bi znao ko je iza skrivenog broja. Ljuti govori su se održali. Bilo je povuci-potegni. Borili su se njih dvojica protiv svih. Pretili, vređali, vriskali i uzdisali, a protivnik u Kragujevcu. Oko njih samo blede i izmučene face koje gledaju gde da se olakšaju. Skromni sendviči sa majonezom i hladna voda uzimaju danak. Stotine hiljada ljudi, ma milioni ljudi, a samo 30 pokretnih VC-a. Šta će junaci nego pustiše sve na volju i tako ostaviše tragove pobede.
O tome će istorija pisati, jer kako reče neko pred neku drugu bitku sa realnim protivnikom – sutra će svako pokazati od čega je, a istorija će nas pamtiti po tragovima koje ostavimo. Tako beše i u Sirmijumu. Ostaviše trag. Biće upamćeni.
Obojene revolucije više nema, ali kako ćemo sada nazvati ovo što se dešava? Studenti – ili nisu shvatili da nje više nema, ili ovo nije ni bila obojena revolucija. Šta je sada ovo? Šta će to predsednik opet morati da pobedi? Dokle bre više, a tako je lepo objavio pobedu. Tako su mu lepo klicali: „Aco, Srbine!“ Zar sve ispočetka, a taman je počeo da hapsi.
Doduše, to više liči na ribolovačko hvatanje – upecaš, slikaš, poljubiš i pustiš. Šta još treba da uradi? Zar nije sve uradio? On kaže da jeste. Ovi reverzibilni potvrđuju, ali sve nekako tiše i skromnije. Sve nekako tužnije.
Neka mu neko javi da objavi novu pobedu i započne novu knjigu, jer mu je ova jučerašnja već pročitana.
Goran Pekarski
Naslovna fotografija: Žig info/veštačka inteligencija
