Da li vi beograđani znate da ostajete uskoro bez čuvenog restorana „Poslednja šansa“ na Tašmajdanu?! Da, to je onaj restoran gde su nas naše bake, deke, očevi i majke vodili na šampitu i limunadu nakon celodnevnog igranja baš u tom našem, a svetskom Tašmajdanu. Da to je onaj restoran koji još drži flipere, bilijar stolove, video igrice, u kome je prava ceđena limunada i najlepša šampita u Beogradu. Da to je onaj restoran sa najlepšom baštom. Da to je onaj restoran čiji je zakupac već 30.godina naš čika Ratko sa svojom suprugom. Da to je onaj restoran u kome su sedele urbane legende Beograda od pokojnog Preleta, Gage Nikolića, Zorana Radmilovića, Petra Kralja, Bate Živojinovića, Dragomira Gidre Bojanića, Pavla Vujisića, Čkalje i drugih. Da to je onaj restoran u kome su uvek sedele strane diplomate i svetske poznate ličnosti koje su posećivale naš grad.
Zahvaljujući Goranu Vesiću i drugarima, naš čika Ratko ostaje bez prava na licitaciju za restoran koji vodi 30. godina. Uslov koji je Vesić Goran postavio za licitiranje jeste da na licitaciju može da se prijavi firma koja ima 50 zaposlenih i ima novčani mesečni obrt od 150.000.0000 dinara. I znate ko jedini ispunjava taj uslov?!?
Ispunjava vlasnik restorana „Butik“. A znate ko je to?! To je onaj fin gospodin vlasnik fabrike cigareta „Monus“, Fast, televizije „Happy“ i pola Beograda. Jeste to je taj-Gospodin Peconi. Ovaj put posle kupovine svih atraktivnih restorana po Beogradu uz pomoć Gorana Vesića, oko je bacio i na našu „Poslednju šansu“ na Tašmajdanu, a ti Beograde ćuti i dalje.
Velika moralna podrška mom prijatelju Ratku zakupcu „Poslednje šanse“ u kojoj sam i privatno i službeno prroveo divne dane i lepe trenutke.
Ćuti ćuti Beograde, Beograde, bodljikavom žicom neka te ograde.
Vladimir Savić (Speedy maestro), bivši policajac
