Prođoše i ti praznici.
Huuuuu!!!
Da odahnemo malo svi.
Jeste, još traje najduži mesec u godini, ali nazire mu se kraj, a naši novčanici se raduju, jer će valjda i nešto „kanuti“ uskoro u njih. Valjda…
Uostalom, išlo se na slave i proslave, pa sada taman da preživamo do sada unete kalorije kako bi ih sagoreli do letnjih meseci i onda bili, kako sada vole reći „fit“.
Eto, kako naši poslodavci misle na nas. Eeeee, a mi drvlje i kamenje po njima osuli. Nikako da vidimo kako oni ustvari brinu da se ne bismo pregojili, pa nam manje plate daju. Zaborave po koju uplatu u socijalno, jer znaju da smo jak i junački narod i da se ne damo tako lako nikakvoj prehladi, a ne dao Bog ni bilo čemu težem. Penziono zaborave često, ali zauzeti su to ljudi, pa računaju da i nije strašno, ionako smo mladoliki i vrlo lojalni, jer ne možemo nigde drugde ni naći posao, te ćemo raditi dok firma „Topalović“ ne bude došla po nas i zašto sada da oni dreše kesu lepo
prebrojanih novčića, koji su se uputili pravo u neku od banaka u poreskom raju na čuvanje, i da uludo uplaćuju neku siću na onu našu prijavljenu crkavicu u taj PIO fond. Ma, dajte, bitnije stvari oni imaju na umu. Pa, da. Kako da izbegnu porez, naprimer. Ili račun za struju. Ili već neko još plaćanje, jer neće se vila „na pjenu od mora“ napraviti sama, od silne želje i dobre volje. Nečija grbača već mora izneti to kamenje do same obale. Nekada su to bili robovi, a sada je to demokratska radna snaga, ura!!!
Budimo udarnici, kao naši preci, i za komadiće neke limene medalje udrimo brigu na veselje i zapnimo da kičma puca.
Spomenu li to neko fakultet?
Učini mi se.
Aaa, da, ima i takvih. E, kukala njima majka. Mogu lepo da urame i okače tu diplomu i da je gledaju, jer niko više ne traži onoga ko misli svojom glavom. Šta ćemu takav? Pa da razmišlja i da kod „privatnika“ stvara sindikate, je li?! Buni ljude protiv izrabljivanja, ha?! Neće to kod naših „privatnika“ proći, aaaa, ne. To je za njih ostavština socijalizma, a oni su kapitalisti direktno sa „Divljeg Zapada“, koji očigledno knjigu nisu uzeli u ruke, pa ne znaju da je upravo sa tog „Divljeg Zapada“ i stigla ideja sindikalnog udruživanja i to baš zbog izrabljivanja.
Ali šta će našem „privatniku“ knjiga? Ajte, nemojmo biti smešni. Nema takav kada da čita. Tu je brojanje novčića, glancanje istih, pokušavanje ulaska u preskupo plaćeni džip bez merdevina, jurenje raznih sponzoruša, jer nisi na nivou, ako bar jedan primerak nemaš na „spid-dajlu“. Obavezno i neki „kujovez“, odnosno lanac od bar tri do pet kilograma plemenitog metala, a može i prsten-pečatnjak, ali bez porodičnog grba, jer ga nemaju. Ali bez brige. Napraviće oni već neki, pa još i tvrditi da je iz vremena Darija Drugog ili možda rata pred vratima Troje, kada im pretke nateraše na beg među zidine Agamnemon i Menelaj.
Pored njih onaj privatnik, koji već generacijama gradi svoje preduzeće, najčešće zanatsku ili neku sličnu radnju, poželi da nikada niko ne sazna da je privatnik, jer dok su se njihovi preci odricali i svaku novu generaciju u porodici uvodili u posao i polako gradili to što sada imaju, radnike poštovali i izmirivali sve svoje obaveze, i dalje grcaju i znaju koliko je teško svojim znojem i vrednim radom steći imetak kud i kamo manji nego što imaju ovi „privatnici“.
A tek obična raja?
E, nama običnim je ostalo samo da pristanemo na ono „hleba i igara“ i sreći onih „privatnika“ neće biti kraja. Pojedeno od novembra do sredine januara da varimo i čekamo Osmi mart, bar mi ženski svet, i tada možda dobijemo neki karanfil, ako još ima stare garde, a inače sve do Prvog maja na dijetu. Tada ako bude bilo da se nešto stavi na ražanj, inače do tada da otplaćujemo račun za struju, zbog svih onih ukrasa što nam ostadoše do kineske Nove godine, šljašteći naokolo.
Pa ako ništa, eto manekensko-anoreksične linije taman do odlaska na more.
Ni jedan nutricionista ne može tako uspešno da vam skine liniju, kao „srpska postslavska dijeta praznog buđelara“. Traje skoro pet meseci, ali rezultati nikada nisu izostali.
Vaš „ekspert“ za pravila Neda
