Da gospodo, kada je raja gladna i uplašena najbolje sluša. Harač plaćamo, a gladnih usta je sve više. Pred narodnim kuhinjama redovi su sve duži. Pravu sliku Srbije možemo videti u Jagodini. Vidimo onog lokalnog moćnika kako svoje sugrađane potcenjuje, ponižava tako što im udeljuje milostinju, dok je oni prihvataju pognutim glavama osramoćeni i poniženi. Da bi ih što više osramotio i ponizio to radi pred televizijskim kamerama. Izigrava dobrotvora tako što im vraća njihov novac, koji im je prethodno uzeo. Pun sebe bahato udeljuje:,,Tebi hiljadu, tebi dve i tako se šeta od jednog do drugog građanina koji stoje u redu. To radi nekoliko godina unazad, a svake godine redovi su sve duži, gladnih i žednih je sve više.
Građani Vrčina danima nemaju vodu.
A daleke 1974 godine ,,u ishrani za dobro zdravlje“ čiji su koautori nutricionisti Margaret Mekvilijams i Frederik Ster, su preporučili da svaka odrala osoba dnevno mora da u organizam unese 6-8 čaša vode. U ranom 19 veku ljudi su morali biti na samrti, pre nego što su se udostojili da popiju čašu vode. Za bolesnog čoveka kažu:,,Nema ko da mu pruži čašu vode“. Danas, nemamo vode ni za zdrave ali zato imamo puna usta obećanja od političara. Suvih i ispucalih usana, građani čekaju da se ta obećanja ispune. Gnev i bes je svakodnevno sve veći.
Pričuvajte se opštinski ,,glodari“. Građani su se privremeno ućutali. Čekaju da ispunite obećanje koje ste dali. Ne zaboravite, strpljenje je pri kraju. Na vlast ste došli uz muziku i igrali ste kolo. Sa nje ćete otići uz leleke. Imali smo čiste izvore i vodotokove gde su deca pecala ribu. Imali smo čist vazduh i zdravu hranu. Sve ste zagadili, a nama ste zgadili život.
Milan Jovanović
