Nekad se znalo šta je sveto trojstvo javnih preduzeća – Portir, čistačica i domar.
Verovatno jedini ljudi koji zapravo i opravdaju svoju platu, zato je i najmanja. Oni sve znaju, u sve se razumeju, a neretko su najbolje osobe u preduzeću. Oni su raja. U stranim ambasadama to su špijuni. Na bilo kakvoj proslavi preduzeća, pravi ljudi za uhvatiti se u kolo ili se napiti sa njima.
O čistačici je sve manje više rečeno u kultnom filmu „Majstori, majstori“.
Što se portira i domara tiče, oni su kao Velja i Mrka, neretko se svađaju oko čistačice, ali kad treba popiti, zapevati, sve razmirice padaju u vodu.
Danas, u zemlji ekonomskog tigra, opštini Grocka gde je nikada veći budžet u istoriji, sveto trojstvo praktično više i ne postoji. Odavno su ova zanimanja preuzela druga preduzeća. Dakle, dobili su otkaz iz opštine Grocka, da bi ih posle ista iznajmljivala od drugih preduzeća. Nova firma radnika svetog trojstva, dovela je i do niže plate, ponekad neplaćenog zdravstvenog osiguranja i status omaložavanih radnika. U privremenom finansiranju, kao što imamo ove godine, položaj ovih radnika je još teži a pitanje je da li će dobiti i svoje plate.
A nekada si preko njih mogao zaršiti sve što ti treba, danas vam to ne može završiti ni predsednik opštine.
I dok nas aktuelna vlast ubeđuje da nam cvetaju ruže, da nama i nije tako crno već se foliramo. Dok čekamo na nekoj listi čekanja, da popijemo brufen jer možda nas prođe, dok se ministar Mali pravi veliki pa se ne javlja ministarki zdravlja, spremačice u Grockoj, sudeći po današnjoj pristigloj poruci, počele su i da beže sa svojih radnih mesta.
I uopšte ovde nije bitno da li one zaista beže, verovatno da. Bitnije je što je ovde napisano da su one robinje. Dakle nešto što je bilo u svetom trojstvu, danas je robinja. I to je, u stvari, najbolje objašnjenje šta nam se danas dešava.
Današnja vlast ne poštuje nikoga. Toliko je dugo godina na vlasti, da si jedino ono sveti i niko drugi više. Počeli su i zgradu opštine da pretvaraju u svoje svetinje, da budu veći papa od pape.
Pametnome i suviše.
Željko Matorčević
