17. novembar 2015 godine. Mesto Pudarci kraj Grocke. Drugi dan Sv. Đurćica..
U minut do osam nestaje struje u delu naselja u kojem 70 odsto meštana slavi… Oko 10 časova zovem lokalnu EDB u Grockoj i raspitujem se kada će doći struja u kraju. Ljubazan glas mi kaže da su radovi u toku i da će struja doći tek u 16 časova. Na moju konstataciju da to nema smisla jer su ostavili meštane u najgorem mogućem trenutku bez struje, rečeno mi je da razumeju situacija ali da mora tako…
Pola sata kasnije, sedam u auto i odlazima do lokalne prodavnice po namirnice.. U prodavnici ljudi besni i sve po spisku EDB-u…. „Pokvariće nam se meso“; „Torta će se rastopiti“ ; „Baš danas našli da rade“.. Ovakve i slične rečenice su bile glavna tema meštana u toj prodavnici… U tom trenutku, proradi i kod mene tračak sumnje oko tih radova.. Nešto se mislim, pa da li je moguće da baš za jednu od najvećih slava struja mora da se isključuje.. Pa zar to nije moglo da se odloži za neki drugi dan…
U tom nekom mom razmišljanju, negde u daljini, začuh jedno mišljenje koje mi privuče pažnju.. „Ma ko gde radi, kada nema nigde nikog, oni to nas namerno zezaju“… I tu mi negde poteče brže krv venama… Stvarno ni ja nigde ne videh nikog da radi… I tako ja pravo iz prodavnice u auto i kretoh da obilazim ceo kraj, kako bih prnašao te koji upravo izvode radove. Dva do tri kilometara sam obilazio taj deo naselja. Stigao sam i do Umčara, gde sam ustanovio da oni imaju struju. Usput sam sreo firmu koja radi na odnošenju starih betonskih bandera, kao i firmu koja izvodi radove na postavljanje betonskih bandera ali za Telekom. Radnici obe firme su me uveravali da oni nemaju ništa sa isključenjem struje, odnosno da zbog njih nije isključena..
Nakon tih pola sata obilaska, dolazim kući i zovem EDB u Grockoj ponovo. Ovoga puta tražim obrazloženje ko izvodi radove i gde, jer na terenu nisam nikog pronašao… Glas iz takozvanog „kol centra“ mi saopštava da će mi ubrzo javiti podatke. Uzimaju mi i broj telefona na koji će me navodno obavestiti…. I zaista posle nekih manje od pola sata zove me privatan broj koji mi saopštava da su oni isključiči struju po nalogu firme koja izvodi radove ( u tom razgovoru mi saopštava ime firme, broj ćelije koje su isključili i slično).. Ono što mi je jako interesantno bilo u tom razgovoru jeste podatak da ta, navodno , ta firma plaća EDB-u da oni isključe struju u tom terminu… E, oni plaćaju da isključe struju a mi plaćamo da je imamo.. ČUDNO!
Elem, na internetu pronalazim kontakt te firme koja izvodi radove, a prema informacijama onog što me zvao iz EDB-a u Grockoj. Ljubazan ženski glas mi se javlja na telfon. Saopštavam problem oko isključenja i otvoreno pitam da li su njihovi monteri danas na terenu i gde. Taj isti glas mi saopštava da ona zna da se radi rekonstrukcija mreže širom Grocke, pa i u Pudarcima, ali da ne može da mi da tačne podatke gde. Pritom mi je i demantovala da njihova firma plaća EDB-u za isključenje struje!. U svakom slučaju, uzimami broj telefona i saopštava mi da će me neko nazvati..
Nakon desetak minuta zove me direktor te firme. Nije odmah znao u čemu je problem, pa me pitao da mu ponovim ono što sam ispričao. A zatim kreće blago uvećanje njegovog tonaliteta preko telfonskog aparata. Razgovor kreće u smeru: „A ko ste vi to da pitate“; Što bih ja vama mora da se pravdam“ i slično… Tu mi negde prekipi i kažem da sam novinar i da me baš zanima gde se to izvode radovi, s obzirom da sam ja lično obišao ceo kraj a da nigde nisam video radnika i da su meštani nezadovoljni tim isključenjem. Nakon saopštenja da sam novinar, glas mu prelazi u normalniji tonalitet..
Mada, to me u startu iznerviralo.. Zar ne može običan čovek uopšte da pita nešto? Zar ja moram da budem neko i nešto da bi se meni dali podaci? Zaista sam zgrožen tom činjenicom.. I nekako je protekao taj razgovor. A u njemu je bilo svega. Postavio sam gospodinu „direktoru“ ( namerno gospodin direktor, jer je on mene oslovljavao sa gospodin novinar a ne po prezimenu i imenu) formu pitanja u kojem je izražena sumnja da se radovi samo pišu na papiru a da ih niko ne izvodi. E koja je onda tu rasprava počela. Počeo mi je nešto objašnjavati da se ja u elektro radove ne razumem, da je bitnije da se ti radovi izvode a ne nečija slava… Saopštavam mu da sam, silom prilika, završio i elektrotehničku školu i da se razumem pomalo i u takve radove.. Ton mu se opet spušta na pristojnost..
Da skratim priču, u svoj toj raspravi, ostavljanju podataka i slično, dobijam informaciju od te firme da su radnici na radovima iza „Agrofruita“ sistemu dalekovoda.. Opet sam seo u auto i krenuo ka toj lokaciji. I Zaista sam našao radnike..Oni su mi rekli da su oni tu do 16 časova i da je pitanje i da li će u tom vremenu završiti…. Zašto moj komšiluk nije imao struje, kada su se radovi izvodili u nekom drugom kraju, to ću u nekoj drugoj priči. Priči na dan kada su nam uklonili trafo stanicu i od kada stalno imamo problema…
I krenem ja nazad. Kad kod komšije, okupilo se njih par komšija. Pitaju me za struju.. Naravno besni su zbog situacije u kojoj se nalaze. Objašnjavam im šta se izdešavalo u prethodnih dva sata i moje borbe da saznam razlog nestanka struje.. I onda je usledio, moram priznati, blagi šok za mene. Verovali ili ne, komšije su se založile da napravim o protest i blokiramo put. Iskreno, u prvom trenutku sam bio skeptičan. Znam mnoge koji su tako hteli da protestuju, a na kraju ispadnu „pozadinci“ i nigde ih nema. Međutim, ovog puta je situacija eskalirala i odjednom dva puna auta se stvoriše. Pored njih, želju da protestuju izrazili su i drugi ali smo nekako rešili da samo mi odemo, pa ako zatreba još ljudi da ih pozovemo…
I krenuli smo… Dolazimo do radnika koji izvode radove i tražimo šefa.. Najljubaznije ga molimo da radove što pre obustave i da iste ostave za drugi dan… Počinje polako i situacija da se zaoštrava… Navodni šef nam saopštava da oni ne mogu tu ništa i da mi moramo da vidimo sa lokalnim EDB-om u vezi prestanka radove, jer su ih oni angažovali danas da rade a ako prestanu sa radovima oni će morati da snose ceo trošak… U toj raspravi pozvao sam upravnika pogona EDB-a u Grockoj. Ljubazno je saslušao problem i saopštio mi da će me nazvati za dvadesetak minuta kako bi znao tačno o čemu se radi i ako može da se ubrzaju radovi kako bi dobili što pre struju..
Da ne poverujete, moje komšije su bile odlučne da ostanu tih dvadeset minuta na licu mesta, kako bi dobili željeni odgovor. Bili su spremni da i radikalizujemo protest… Nakon više od dvadeset minuta, kako nas upravnik EDB-a u Grockoj nije nazvao, ponovo smo ga pozvali. Saopštava nam da je izdao nalog da monteri završe sa započetim radovima, ali da to ne može odmah već očekuje da će do 14 časova stići struja…
Nakon tog razgovora, tražili smo potvrdu od radnika koji su izvodili radove da li im je zaista stigao takav nalog.. Nakon provere kod njihovog šefa, saopštili su nam da, za sada, takav nalog nije stigao. Odlučili smo da krenemo svojim kućama, s obzirom da je već prošlo pola jedan i da će uskoro početi i prvi gosti da pristižu, i da ako ne bude u obećanom roku puštena struja se dogovorimo za dalje poteze.
I naravno struja nije stigla u 14 časova. Ali, verovali ili ne, nije ni u 16! Struja nam je došla oko pola tri.
Ono što je najbitnije i najpozitivnije u celoj ovoj priči jeste činjenica da duh zajednice u Pudarcima još živi! Ovo je banalan primer kako se slogom meštana jednog malog sela može postići da se zbog zajedničkog cilja mogu previzići sve komšijske nesuglasuce i tako složni uspeti u svojoj borbi za bar malo dostojanstvenosti koja nam je svima potrebna…
Da se ne lažemo, možda je struja slučajno došla u pola tri, možda, ali smo je ipak iskazivanjem svog nezadovoljstva dobili sat i po ranije.
Željko Matorčević
