Ovih dana se najavljivao veliki zbor građana u organizaciji ljudi iz SSP-a. Za razliku od Vučićevog najvećeg mitinga koji je veličanstveno otkazan, ovaj zbor je održan. Skromno, ali ipak održan.
Došlo je nekoliko građana. Neki tvrde da ih je bilo dvadesetak, a iz izvora bliskih lokalnom režimu stigao je podatak da je broj mnogo manji i da se to samo činilo da ih je toliko. Navodno, zabunu su stvorile jakne i kišobrani, kao i kretanje prisutnih po dijagonali i pravcu. Kažu, „nisu hteli da stoje u mestu da ih prebrojimo“. Bilo kako bilo, organizator je najavio dolazak velikog broja ljudi iz Kaluđerice, masovni dolazak, ali oni se nekim čudom nisu pojavili. Prostrujala je i informacija da su se izgubili i da su skrenuli levo kod Albukerkija, a neki kažu da je to sve zbog kiše. Ima i onih koji su skloni tvrdnji da SSP nema podršku građana onoliku koliko oni misle da ima, odnosno da je nema uopšte. Skeptični tvrde da su poziv i dnevni red baš bili u skladu sa današnjim datumom. Pretpostavlja se da je sve to shvaćeno kao prvoaprilska šala. Nisam sklon da verujem da je grupica ljudi iz SSP-a htela da se šali, ali kada se pogleda dnevni red, onda to ipak ima smisla. Jedna od interesantnih stvari je i pokušaj opozicije da se ogradi od opozicije, tj. da se opoziciona stranka SSP, preko svog članstva (koji nisu članovi), i uz odluku zbora, ogradi od opozicije i da opoziciji, kojoj i sami pripadaju, iskaže nepoverenje. Interesantan pristup iskazivanju nepoverenja sebi samima. Ta negacija sopstvenog pripadanja i sopstvenog postojanja je prvi put viđena u politici. Naprednjaci su skloni čudnim potezima, ali ovaj je izbio na prvo mesto.
Interesantno je da se ova simpatična prvoaprilska grupa nigde ne odriče poteza i činjenja vladajuće SNS strukture, nego sve svoje bodlje okreće ka opoziciji. Interesantno je i da su članovi SSP-a u konstantnom, društveno-beskorisnom i kontraproduktivnom „ratu“ sa nosiocima, odnosno administratorima, određenih grupa na društvenim mrežama i da su već imali poteze preuzimanja određenih FB stranica. Njihovo delovanje trenutno donosi više zabune nego što stvara jasnu sliku. Možda je sve to deo nekog šireg plana koji se diriguje odozgo, ali takav stav, i vođenje kvazipolitike, neće im doneti ništa dobro, osim ako nemaju dil sa SNS-om i unapred dogovoren aranžman.
Treba ih i razumeti. Ušli su u politiku, a o politici ne znaju ništa. Hoće vlast, ali ne sa onima koji su u opoziciji. Predsednik Opštinskog odbora SSP Grocka, je već jednom imao značajnu saradnju i koalicioni odnos sa Naprednjacima, tj. sa Simonovićem. Doduše, tada nije nosio ovaj dres, nego neki žući, ali mu je šef stranke bio isti ovaj sadašnji koji im je dao dozvolu za ulazak u koaliciju. Stvari su se promenile dolaskom Pajtića na čelo DS-a i tada odbornički dvojac izlazi iz stranke i dalje u skupštini opštine Grocka nastupa kao Demokratski savez. Ondašnji dil je bio da se podrži Simonovićeva vlast. Sedelo se tada zajedno i dogovaralo. Kako mi je tada Dragoljub rekao, to je „naša Vrčinska priča“. Naravno, za tako dobro delo, i Vrčinsku priču, dobijeno je mesto savetnika u javnom preduzeću.
Naprednjaci su targetirali Đilasa kao neprijatelja i svuda ga spominju i optužuju. Oni ne znaju da se bore sistemski, već borbu moraju da personalizuju. Tako su nekada targetirali i Dinkića, Vesića, Šapića, Trivanku, Čomićku, Kenu, pa i Šutanovca. Sve je to čudno, ali možda se isplati biti na suprotnoj strani od SNS-a. Možda je dobro biti targetiran kao „neprijatelj“, jer to može doneti neke prednosti. Možda ne pre izbora, ali posle izbora… Pokazalo se kao moguće. Možda je zbog svega ovoga SSP-u gročanska opozicija veći protivnik nego gročanski Naprednjaci. Dobro je da se na vreme sve otkrije kako se ne bi desilo da opozicija pred vratima nađe drvenog konja, poput onog u Troji.
Mislite o tome, a dok mislite, DINSTAJTE polako.
Goran Pekarski
