U Grockoj pak imamo neku meku glagoljicu, pa umesto malo i velikog slova imamo samo meko i tvrdo. Tako imamo, kao na naslovnoj slici, Pufi, Buki i meki Deki. Ranije, dok nije ušao u gročansku glagoljicu, taj Deki nije bio meki. Danas, recimo, Pufi i Buki su tvrđi nego meki Deki.
Tako dok izgovarate tu gročansku glagoljicu, Pufi i Buki se izgovaraju tvrdo, slično japanskom. Dok je Deki samo meki, slično vojvođanskom. A nije bilo tako davno kada je Deki bio tvrdi slog. Sve dok se nije prihvatio mesta zamenika predsednika u Grockoj. Kakav predsednik, valjda takav i zamenik. Sedne se u fotelju, a ona meka, da ne može mekša da bude. Prosto kad se sedne, zaboraviš na čvrstinu koju si nekada imao iza sebe. A kako su Pufi i Buki navikli od davnina na takve fotelje, oni su danas ipak tvrđi. Tako Deki postade meki.
Najbolju ilustraciju svega što se dešava danas u Grockoj daje sledeći, prepravljeni, vic:
Stigla humanitarna pomoć u opštinu jer su odbornici bili na rubu gladi. Napravili štand, stavili Panteliju da deli hranu, napravio se red, svi uredno čekaju.
Kad, nakon par minuta dolazi Buki i progura se na sam početak reda.
Svi gledaju, niko ništa da prigovori, jedino se Deki meki prodere sa kraja reda:
– Alo Buki, jebo mu ti mater, kud se guraš, čekaj ko i svi ostali!
Okrene se Buki, zaokruži pogledom, iskezi zube, pa pita:
KO JE TO REKO?
Niko ništa, svi gledaju u pod, Deki meki sav jadan jer mu niko ne pomaže.
Nakon par minuta dolazi Pufi, progura se, opet svi gledaju, samo Deki meki viče:
– E, Pufi, jebi se pederu, stani na kraj reda ko svi drugi!
Okrene se Pufi pa pita: KO JE TO REKO?
Opet niko ništa, svi gledaju u pod.
Pa se tako progurali i Rajković i Trale i ko zna ko sve ne, pa kad je Deki meki došo na red ostalo samo 6 piva.
Veli Deki meki:
– Pa dobro Pantelija, jel nemaš baš ništa drugo osim piva? – Nema Deki, il uzmi ta piva il se vrati bez ičega.
Uzme Deki meki piva, ide kući sav jadan, pa kad je stigo, otvori on prvu flašu da utopi tugu u alkoholu. Popije prvu, pa drugu, pa treću… nakon pola sata izlazi Deki ali ne i meki iz rupe sav raščupan, oči mu se cakle, pogled mu divlji, otetura do proplanka, pa se zadere:
ŠTA KO JE REKO, MAMU VAM JEBEM, DEKI JE REKO!!!!
Naravoučenije:
Od silne mekoće, meštanima Grocke nikad više tvrdoće. Danas u Grockoj se ne radi ništa. Od silnih rupa na putevima, građani se stvrdnuli. Pored pobeđene korone, još iz predizbornog doba, Gročani danas udišu opojne mirise otpadnih voda sa svih strana Srbije. Mekano i lagano odumiru.
Željko Matorčević
Naslovna fotografija: Arhiva/Žig info
