Postoji velika šansa da SPS posle sledećih izbora napravi zaokret i ode u zagrljaj sadašnjoj opoziciji. Naravno, da bi se to desilo, mora doći do promene u vrhu SPS-a.
Naprednjaci su imali plan da istope SPS i da uvlačenjem na jedinstvenu listu navuku starije glasače Socijalista da glasaju za listu SNS-a. Svojevremeno se to dešavalo sa Miloševićem i Šešeljem kada se agitovalo da glasači podrže listu radikala i to se desilo. Jednom kada ovakav profil glasača da svoj glas nekome, on posle toga teško menja mišljenje. Zadržavaju se na toj frekvenciji dok ne dobiju novi impuls, ili direktivu, ili dok ne shvate da je đavo odneo šalu kao sada. Socijalisti su to ponovo uradili 2024. utopivši se na listu SNS-a. Na sledećim izborima, SPS samostalno teško da će preskočiti cenzus osim ako se ne desi nešto što će vratiti glasače nazad. To nešto se zove „reforma“ i smena generacija na čelu stranke.
Naprednjaci su svesni te mogućnosti i polako pokušavaju da stvore utisak u svom članstvu da im SPS smeta i da samo gube sa njima. Postepeno se na sastancima prosipa priča da treba izgurati SPS iz zagrljaja velikog brata. Sve je to osmišljeno da bi se stvorio utisak da je SNS oterao SPS, a ne obrnuto, jer Bože moj, to ne sme da se desi. Ko može da okrene leđa ovakvoj političkoj i „intelektualnoj“ sili?
Na Grockoj se pojavila pukotina i stvorio se utisak da se tako nešto dešava. Do skoro, pred skupštinu, svi su se skupljali i imali zajednički sastanak na kome se dogovarao nastup. Sada je to izostalo. Svako u svoje prostorije. Izostao je zajednički dogovor o nastupu, što se i osetilo među odbornicima. Predsednik skupštine je probao da stvara atmosferu zajedništva i međusobne odbrane, ali to nije ispalo baš kako treba i izgledalo je jednostrano. Da je nekim slučajem opozicija napala SPS, verujem da bi reakcija, i onako nemuštih i bledih naprednjaka, izostala. Javljao se siroti predsednik opštine, širio ruke, kalatio hvaleći sebe, ali nije ostavio utisak odbrane politike koju sada već malaksala SNS pokušava da plasira. Sve se svelo na odbranu sopstvenog lika i dela, mada od tog lika i dela ne videsmo mnogo. Naravno, ako izuzmemo veliku ljubav prema narodnoj muzici i enormnoj sumi za gročanske svečanosti, koju je opština dala da se pojavi „jedan“ pevač, a da se pritom posebno plati organizacija, posebno bina, posebno rasveta, agregat i ograda. Još se neko pohvalio kako mu je i avionska karta plaćena da bi se udostojio da peva u Grockoj, i ko zna šta još tu plaćeno. Evo, desila se i ova bruka sa srpskom novom i koncertom u centru Grocke. Tridesetak ljudi, a od toga pola iz obezbeđenja. Nisu došli ni članovi. Puca se po šavovima.
Biće interesantno kada se jednog dana otvori to pitanje, ali o tome ćemo drugi put.
Pojedini naprednjaci polako pokušavaju da se distanciraju i da bar u ovom, po SNS nemirnom vremenu, ostave utisak da nisu eksponenti ove vlasti jer se plaše da, kada dođe do promena, neko ne pokrene pitanje njihovih kvaliteta i adekvatnosti za poslove koje sada rade. Ima tu puno očijukanja i lepih poruka, ali još uvek postoji strah od represije iz sopstvenih redova ako se to otkrije. Još uvek se zvanično zaklinju na vernost, ali i to samo u okruženju koje to od njih i očekuje. Gde to vodi? Videlo se u oktobru 2000. godine.
Isus je Petru rekao da će ga se Petar tri puta odreći pre nego petlovi zorom zapevaju. Tako i bi.
Tako će i ovde biti.
Goran Pekarski
