Velečasni Sima našao se pred jednim novim problemom. Talijanu kome je isporučio kamione, se ne sviđa to što para od smeća nema, te ne može da mu isplati kamione.
Ne spavajući noćima, jer su mu finansije oslabile, pogotovo kada se uzme u obzir da je morao da iskešira cirke negde oko 500 000 hiljada dinara zbog toga što su ga nepravdeno optužili da mi je brojilo neispravno od strane tamo nekih ljudi koje nije mogao da iskontroliše, velečasni je došao u još jedan problem.
Talijan se osudio da njegovom velečasnom biću uskrati novac od prodaje kamiona nekom tamo ekološkom preduzeću!
Bedni žabar, pomisli velečasni u sebi, toliko sam ga dana jurio po Italiji a on meni tako. nema mi druge, nego da pronađem neko rešenje. U trenutku razmišljanja, tonuo je polako u san. Kao u većini Kusturičinih filmova, sanjao je leteće Rome. Oni su leteli oko vinčanske deponije. A onda su se brzom brzinom, bržom od munje spustili na deponiju i uzimali sekundarne sirovine. Zatim su se istom takom brzinom vraćali u nebesa. Čuvar deponije ih nije ni primećivao, a količina odnetih sirovina bližila se milionskom iznosu, i to u evrima. Najviše ga zapanjio izgled tog čuvara. Ličio je upravo na njega-velečasnog! E nećete više, pomislio je i čuvar i pozvao svog drugara zaduženog za aerodrom druga Babića. Sa njim se dogovorio da svi letovi iznad deponije budu zabranjeni… Velečasni Sima se nakon tog dogovora trgnuo iz sna i probudio sa osmehom na licu. Setio sam se, povikah naglas.
-Čoveče jesi li dobro, čega sećaš sada u ovo vreme, jer opet neke tvojehm, gh, pf, uzvika mu probuđena žena..
-Spavaj ženče, ti znaš da sam ja posle svega ostao sa tobom. Imam rešenje za naše probleme, rešiću ih sutra..
Sutradan, odmah nakon što je došao na posao, otišao je do komunalne inspekcije. Kako to biva po novom naprednom običaju, oko njega su svi poleteli kako bi mu rekli što više reči hvale. Velečasni je otišao, kada je uzvratio poltronima, do kancelarije načelnice.
-Slušaj, pronađite način da inspekcija, ako treba ide od kuće do kuće i neka piše neke opomene-kazne svima onima koji ne plaćaju smeće, uzviknu Sima.
-Ali, kako ćemo to to nije u nadležnosti inspekcije, odgovori načelnica.
-Nije bilo ni rušenje kanalizacije i vodovodnog priključka pa ste se snašli. Si videla kako su prošli oni koji me nisu poslušali, a? Nađite rešenje, ne zanima me kako, uzvrati Sima i ode iz kancelarije.
U povratku je pronašao par privrednika sa teritorije GO Grocka i zakazao im sastanak. Stranka je narasla, izbori idu a on vojsku mora da zaposli.
Na sastanku im je Sima izložio razloge zbog kojih je inicirao osnivanje ovog savetodavnog tela kojem je ponudio nesebičnu pomoć i saradnju pri radu. Gročanima je to objasnio kako je neophodna kvalitetnija saradnja između privrednika i lokalne samouprave koja bi rezultirala jačom privrednom aktivnošću na opštini i bržem razvoju privrednog privatnog sektora.
-Ne zanima me kako, ali ja moram da zaposlim još ljudi, idu izbori bio je izričit Sima…
P.S Da je istinito i nije, da je neistinito i nije…
Željko Matorčević
