Kada pogledamo sami sebe šta možemo videti? Možemo videti ponosan i prkosan narod koji kroz istoriju nije trpeo ugnjetavanja, ali se dizao samo onda kada se čaša zla prelije. Dizao se narod i protiv stranog faktora, ali i protiv domaćih poslušnika koji su po pravilu uvek veći zulum pravili.
Podeljenost Srba nas je uvek koštala. Tako je i danas. Mi kao da ne znamo ko smo i kao da ne znamo šta hoćemo. Kod nas je svako političar, fudbaler, predsednik i general. O svemu imamo mišljenje, ali ga iskazujemo po slavama ili u užem krugu prijatelja uz neku flašu piva ili čašicu rakije. Tu smo svi veliki i jaki, ali u stvarnosti srpsko društvo je duboko podeljeno. U inatu i prkosu nismo podeljeni, ali smo uvek dvostruko pozicionirani. Uvek smo polovični oko svake ideje, i to uvek izaziva sukobe, podeljenost i raskol.
Uzmimo za primer društveno uređenje. Srbija je republika koja u svom grbu ima krunu kao simbol monarhije. Presto nemamo, ali prestolonaslednika imamo. I dvor smo mu dodelili, ili još bolje rečeno — vratili. Jedan deo građana neće kralja, ali bi voleli da imamo doživotnog predsednika, pa još i da se ta funkcija može naslediti. Ovo se kao ideja pojavila skromno, tiho, 2019/20. i delovala je kao uvertira za ispitivanje javnog mnjenja. Za to je potrebna promena ustava, ali referendum nije potreban jer je dovoljna dvotrećinska većina u skupštini. Šuškalo se o tome, a onda je prestalo. Šta se to desilo i zašto to nije videlo svetlost dana, nisam siguran. Možda je neko procenio da je ovo 21. vek i da ovo nije Severna Koreja.
Srbija je demokratska država u kojoj uvek, po pravilu, vlada samo jedan čovek. Volimo da od neke persone napravimo božanstvo pa da ga sledimo, a na kraju se uvek ispostavi da smo omašili. Baš tada kada dođe do otrežnjenja, dolazi i do najveće podele. Oni koji su svesni situacije i koji kritikuju, i oni koji su nesvesni i koji brane vlast — vlast uobličenu u jednom čoveku.
Vučić je odavno shvatio kako prosečan Srbin razmišlja i samo primenjuje ono što nas istorija uči. Srbinu možeš sve prodati ako si dovoljno jak autoritet. Pristaće na sve, samo mu nemoj dirati ženu, jer onda se odmeće u hajduke.
Ako se stvori dovoljno pogodna klima, a pod time se podrazumeva da prosečan glasač bude medijski konzument strogo kontrolisanih glasila i ako se izvrši supstitucija kritičnog sloja inteligencije sa neadekvatnom masom uvezenih stranaca skromnog obrazovanja i velike zahvalnosti, stvar se može u kratkom vremenskom roku dovesti do kraja.
Čini mi se da se baš to dešava. Mladi odlaze jer ne mogu da dobiju adekvatno zaposlenje, jer je sve popunjeno neobrazovanim, poluobrazovanim ili poslušnim stranačkim kadrovima. Da bi se broj glasača zadržao na povoljnom minimumu, uvoze se ljudi sa strane koji automatski dobijaju velike povlastice i mogućnost automatskog zapošljavanja. Da srpski bezobrazluk bude maksimalan, i da bi se proces useljavanja ubrzao, pojavile su se i agencije koje uvoze radnu snagu. Da zlo bude veće, naši privredni preduzetnici shvataju da mogu da ostvare profit kroz smanjenje doprinosa, koje je za tu vrstu useljenih radnika zakonom omogućeno, i masovno zapošljavaju pridošlice.
Ovakvim postupcima i nakaradnim zakonima uspostavlja se određena segregacija i domaći radnik se stavlja u nepovoljan položaj jer je skup za svog poslodavca. Takav proces povlači dodatno iseljavanje radnika i njihovih porodica u druge regione gde se može naći posao, a pristizanjem zamenske, jeftinije radne snage menja se stručna, ali i demografska struktura stanovništva. Takođe, to je i negativan proces jer se na taj način gubi srednja klasa domaćeg stanovništva, a stvara se niže-srednja klasa uvezenih radnika. Dugoročni rezultat je gubitak većinskog, državotvornog naroda i stvaranje miks kultura, običaja i tradicija. To nijedna država nije radila i ovo se nije desilo od naseljavanja Amerike ili Australije, ali to su tada bile oblasti bez bilo kog oblika državnosti. Postojala je authtona kultura koja je zamenjena pridošlicama.
Iz svega ovoga se može videti da trenutna vlast svojim činjenjem urušava Srbiju demografski, kulturološki i socijalno.
Ovo polusvet ne može da razume jer da može — ne bi bio to, ali inteligentniji deo populacije shvata i zato sada na ulicama imamo „blokadere“ koji su shvatili, i imamo „kontra blokadere“ koji ne mogu, ne smeju ili ne žele da shvate šta nam se sprema u budućnosti.
Dodatnu opasnost čine i apstinenti koji se gade na sve, a posle izbora najviše pametuju. Oni bi uvek mogli biti jezičak na vagi koji može da pokaže da je pamet u Srbiji ipak dominantnija i da može bar na izborima da se ujedini.
Zapamtite da je svaka pamet — pamet za sebe i da je teško spojiva, ali je zato glupost univerzalna i veoma koheziona.
Gde ima pameti, ima i budućnosti!
Borimo se da pamet preovlada, a oni drugi će je slediti kao što sada slede i ovo.
Goran Pekarski
Naslovna: „Penn’s Treaty with the Indians“, slika Bendžamina Vesta iz 1771–72.
