San traje čini mi se 8. godina. A znate kakvi su snovi, čudni, neverovatni..
U tom snu, mom kolegi starini od 70 leta član partije i predsednik zapalio je kuću. Pre toga, sećam se sna, zbog drugog člana partije sam bio u nekakvoj bolnici, čini mi se jedno nedelju dana. Po prvi put u tom snu sam osetio šta je totalna anestezija sa operativnim zahvatom.
San postaje sve čudniji. Gledam u njemu tako ljude koji tapšu onom što zapali kuću, a starinu ispljuvaše. Pre toga sam viđao , tačno se kroz san sećam, kako se večiti gradonačelnik još od doba onog ozloglašenog Đilasa, grli sa onim palikućom…
Onda onaj palikuća završi u pritvoru a večiti na nekom skupu reče kako ga nije ni poznavao. Taj san me, čini mi se uhvatio u Ritopeku. Sećam se da sam hteo da se osvežim gradskom ritopečkom vodom. Česma je ipak bila suva. Kao da sam sanjao da će voda poteći još 2014 godine..
Zatim sam se nekako našao u Leštanima. Znate kako je to u snovima, čas si tu, čas na nekom drugom mestu…
E tu mi baš neki zdepasti čovek, onako malo vrcka dok priča, ispriča kako Opština ima najveći budžet, a kako ništa nije urađeno kod prošlih. A tako mi se učinio poznat taj što priča. Kao da sam ga viđao i kod prošlih. Eto, prosto mo se čini da kad se otvarao Dom zdravlja u Kaluđerici, da sam ga video sa ozloglašenim Đilasom. Baš u tom Domu, koji je napravljen, kako reče ovaj poznati čovek, kada se ništa nije radilo..
Odjednom sam na nekom slavlju. Vidim torta s četiri sprata, piše za neku decu. Pogledam oko sebe a deca ko da su unučiće već dobila.. Šetao sam tako od slavlja do slavlja, svuda ista atmosfera..
Odjednom sam u nekoj velikoj sali. Opet mi u san onaj čikica i nešto priča. Gledam mu mimiku, ista kao kod onog što se grlio, pa zaboravio da se grlio. Opet me vraća u Ritopek… Opet neki ljudi tapšu na pomen paljenja kuće, prebijanja, ucenjivanja.
San je prejak, suviše bolan. Aplauz Hitleru sve jači. Vreme je za hajduke, jer Turci džaba ne vladaju. Komunistima nikad lakše, Apis je već odavno sasečen, knez Đorđe u ustanovi. Narod gladne životinje, a hrana je kod vođe. Kukavičluk je na ceni, a brat odavno prodao brata. Deca su sada roditelji, a decu su roditelji odavno zaboravili. Okupator je naš, on je naš narod.
Neću da sanjam više.. Hoću da se probudim, ali ne ide.. Snovi postaju sve čudniji. Treba nam kofa vode, probudićemo se. Mora tako jer čudan je ovaj narod u snovima..
Željko Matorčević
