Dok se spušta još jedno leto nad našom Grockom, vazduh nije ispunjen samo mirisom zrelih kajsija, već i teškim, oporim mirisom beznađa. U opštini koja je nekada bila simbol plodnosti i ponosa, danas vlada takva konfuzija da se više zaista ne zna „ko kosi, a ko vodu nosi“. Ali, dok niko ne nosi vodu žednima, zna se ko nazdravlja našim novcem.
Čitamo o golgoti naših voćara. Ljudi koji su svoj život i znoj utkali u ovu crvenu zemlju, sada gledaju kako im trud propada. Malena, ta ikona našeg kraja, postala je sinonim za ucenu i poniženje. Dok se naši domaćini bore za svaki dinar, gledajući kako im rod bagatelišu, opštinski oci ostaju nemi. Gde je pomoć? Gde je strategija? Nema je. Lakše je, izgleda, okrenuti glavu.
A dok voćari gledaju u zemlju, meštani Zaklopače gledaju u suve česme. Kakva ironija, kakva sramota, da u 21. veku jedno selo nema vodu ni za seosku slavu. To nije samo tehnički kvar; to je simbol potpunog rasula sistema. To je dokaz da oni koji su plaćeni da brinu o osnovnim potrebama građana, ili ne znaju, ili ne žele da rade svoj posao. Ali, bitno je da se nova nabavka od 15 miliona dinara sprovodi bez greške. Za šta tačno? Dok nam deca u vrtićima nisu bezbedna, a domaćini grcaju u dugovima, prioriteti su, očigledno, negde drugde.
I onda, vrhunac cinizma. Drama u vrtiću „Veseljko“ u Kaluđerici, gde su nam najmlađi, naša budućnost, direktno ugroženi. Urušava se plafon u ustanovi koja bi trebalo da bude najsigurnije mesto posle doma. Postavlja se pitanje: o čemu vi, gospodo iz vlasti, razmišljate dok potpisujete te milionske nabavke? Da li vam na pamet padnu ta deca? Ili su vam bitniji „partijski vojnici“ i njihove potrebe?
Odgovor se sam nameće kada pročitamo vest pod sarkastičnim naslovom „Nazdravlje, građani!“. Troši se i rasipa, dok se suštinski problemi gomilaju. Nema ko da nam pokosi, nema ko da popravi kvar, nema ko da zaštiti decu i poljoprivrednike. Ali zato ima ko da sedi u fotelji, krijući svoju nesposobnost i nerad iza imena Aleksandra Vučića, sa čije liste su i došli na vlast. Oni nisu tu da služe narodu Grocke, već da iskoriste trenutak za sebe, misleći da je ime na glasačkom listiću dovoljno da opravda svaki propust.
Na kraju, ostaje nam samo da se setimo jedne stare mudrosti koja savršeno opisuje ovakvu vrstu vlasti: „Kada se mali ljudi bace u velike senke, to samo znači da je sunce na zalasku.“ A u našoj Grockoj, sunce već opasno dugo zalazi. Pitanje je samo imamo li snage da dočekamo novo jutro.
Željko Matorčević
Naslovna: Ilustracija- Žig info/ veštačka inteligencija
