Kada neko jednu opštinu vodi duže od jedne decenije, očekivalo bi se da se bar nešto pomeri s mrtve tačke. Ali u Grockoj, vreme kao da je stalo 2012. godine – godine kada su naprednjaci preuzeli vlast. Od tada do danas, jedino što se ubrzalo jesu njihove diplome. Steknute po raznim „institutima“, „fakultetima“ i „akademijama“, brže nego što se ispija kafa na pauzi, te diplome su nam danas ključ za razumevanje zašto je sve stalo.
U Grockoj je postalo nemoguće završiti i najjednostavniji administrativni posao bez neke veze. A i tih veza je sve manje – ili su otišle u penziju, ili se prosto umorile od objašnjavanja „kod koga treba da ideš“.
Od silnih obećanja, građanin Grocke danas boluje od kolektivne amnezije. Obećavali su sportsku halu, vrtić u Umčarima, kanalizaciju u Kaluđerici, pa i trotoare, fontane, fabrike… Ali ništa od toga niste dobili. Ili ste dobili nešto što je toliko skupo plaćeno, a toliko loše urađeno, da biste radije da ga niste ni dobili. Pogledajte samo onu fontanu – spomenik betonu i korupciji, bez vode i bez održavanja. Samo još čekamo da je objave kao kulturno dobro.
Ako vam se čini da je sve stalo – u pravu ste. Ako vam se čini da niko ništa ne radi – opet ste u pravu. Evo, za deset dana nas čekaju čuvene Grockanske svečanosti, nekad s ponosom nazivane „Zlatni kotlić“. Danas – ne zna se ništa. Ni ko nastupa, ni šta se dešava, ni da li se išta dešava. A bilo je vremena kada su već u maju svi znali program. Danas? Ćutanje. I za sve što se u Grockoj dešava, i što se ne dešava.
Ako se pitate ko vodi opštinu – ne zna se ni to. Da li je to predsednik Čaprić ili zamenik Rajković? Ili možda neki „koordinator“ iz senke? I tu je večita naprednjačka zagonetka. Imena su se smenjivala kao na traci – Simonović, Miličko, Jokić, Panta… A rezultati su ostali isti.
Možda jedina pozitivna stvar u celoj ovoj političkoj močvari jeste što su im čak i najverniji okrenuli leđa. Penzioneri – nekad prva linija stranačke vojske, sada više ne žele ni da slušaju. Obećanja su ih umorila. A leto u Grockoj, kažu, uvek uspori sve. Samo što ovo leto traje godinama. U ovoj dugoj sezoni političke vrućine, mi smo se toliko navikli na smrad, da više ni ne osećamo onu znatu „aromu“ iz Gročice.
I tako, dan po dan, godina po godina – a letargija kao program. Ili možda kao strategija.
„Kada nekome date vlast, videćete ko je. A kada mu date vremena – videćete šta ume.“
(stara narodna, osvežena u Grockoj 2025.)
Za Žig info:
Željko Matorčević
Naslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka intelogencija
