Čuda jada od Gročanskog grada
Postojao je tako jedan predsednik opštine, koji se dosetio da pored silnog bogatstva zaradi još više. Kako drugačije, no kroz budžet.
Najviše se zarađuje kroz posan asfalt, jer sa njim možete godinama da renovirate neke od deonice puteva i da se žalite, kada propadne, na nevreme ili pak firmu koja je izvodila radove.
I tako lutajući od ulice do ulice, preko raznoraznih slojeva asfalta, naiđete na kaldrmu! A za kaldrmu odlična cena. Svaka kocka zlata vredi.
Onda u naprednom stilu , ubedite građane te ulice da je kaldrma nešto što su još Turci postavili. A sada, kada su na čelu napredni ljudi, konačno može da koračate u 21. vek, a oni koji će vas odvesti u to doba su ustvari ti napredni ljudi sa njegovi čarobnjaštvom.
Tako krenu radovi u toj „kaldrmisanoj“ ulici. Asfalt se razvlači mesecima po toj ulici. Pa onda ulicu podle na prvi deo, drugi deo, sve zbog dužeg trajanja radova. U međuvremenu, jedna kocka kaldrme nije ispod 12 dinara po komadu. Možda je baš tu negde na nekom stovarištu, čeka svog kupca.
Zatim se završe radovi u napredno proglašenom prvom delu ulice. Asfalt se crni, postavljeni ivičnjaci, sve „ganc-iozno“.
Od sreće, što se bar taj deo Prvi te ulice završio koliko toliko, a posle par meseci gaženja po blatu, meštani pokloniše naprednom vođi sliku. Slika nastala za vreme onih par snežnih dana, kada meštani te ulice jedino nisu gazili po blatu, jer je sve zaledilo i pobelilo.
Ovaj što je primio sliku, sav u čudu. Sve pomišlja, majku mu, da nije neka prevara. Ja jedinog slikara što znam, to je onog iz Boleča, a on mi baš nije mio. Ni slutio nisam da postoje više slikara, pomisli naprdni čovek.
Šta god da je u pitanju, nastavlja sa razmišljanjem naprdan čovek, ja nastavljam dalje. Neće mene više neki slikari da kleveću, jer evo ja sada imam svoju sliku.
U tom razmišljanju, hodajući ulicama čaršije nađe na još jednu kaldrmastu ulicu.
-Halo, odmah piši da se ova ulica nekog prijateljstva asfaltira, kocka zna se gde ide, usledio je poziv iz te ulice.
Zatim se priča ponavlja…
Tekst je nastao na temeljima tragikomedije srpskog naroda, uz primesu ličnog mišljenja, satire i slučajno odabranih fotografija.
Željko Matorčević
