Kao i većinu građana u Srbiji i mene je zadesio virus koji hara. S obzirom da pripadam peenzionerskoj generaciji, ovoga puta virus mi je totalno slomio, zbog čega sam mora da potražim da lekari dođu do mene, odnosno takozvanu kućnu negu.
Obično kada vas krene sa jednim malerom, tu je i drugi i treći i tako dalje. Grip me je uhvatio u početak snežnih padavina i velikog minusa. Po prvi put ove zime.
Obratio sam se Domu zdravlja u Vrčinu za pomoć lekara i da ako mogu dođu do moje porodične kuće, s obzirom da mi je jako bilo loše. I stvarno, za svu pohvalu, bili su izuzetno ljubazni i korektni i rekli su da će poslati ekipu.
Kao što napomenuh, sneg je taj dan zavejao celu Srbiju pa i Vrčin. Očekivao sam dolazak medicinara kod mene ali sam se ujedno i pribojavao da li će uspeti da kroz snežne neočišćenje puteve uopšte stignu.
Posle izvesnog vremena , na kraju moje ulice ugledah scenu zbog koje dobih utisak i uverenje da smo načisto posrnuli u ovakvoj politici vođenja države.
Naime, dve žene gurale su Juga starog nekih tridesetak godina kroz sneg. Te dve žene su zapravo sestra i doktorka iz DZ Vrčin koje su dolazile do mene. Da ne poverujete kakvoj sceni sam prisustvovao.
Znači dok se naši lokalni funkcioneri razbacuju i daju po nekoliko desetina hiljada evra za automobile, dok opština kupuje za svoje službenike nova vozila, jedan lekar i jedna sestra se voze u raspalom jugu?
Pa da li je to moguće? Hoće li me neko ubeđivati i dalje da nam nikada bolje nije bilo? Ja jesam penziner, ali ne mogu da shvatim većinu penzionera koji jasno vide da propadamo a trče da daju glas tom propadanju. Pogotovo mi stariji treba da pazimo na zdravlje, a kako to da učinimo kad nam i ovo malo lekara što je preostalo voze raspalog Juga, a funkcioneri nove Škode?
Zaista bi za kraj pohvali rad zdravstvenih radnika, koji za malu platu uz raspalog Juga svoj posao obavljaju krajnje profesionalno. A vi penzioneri, izvolite sada pa u nedelju glasajte za onoga koji vas je doveo u ovakvo stanje, ja sigurno neću.
Milan Jovanović
