Данас је требало да буде обично јутро. Покушао сам да своју ћеркицу одведем у паркић испред Месне заједнице Пударци, да се поигра и удахне мало ваздуха. Уместо тога, обоје смо удахнули смрад устајале пивске бачве. Смрад немара, бахатости и потпуног одсуства бриге за сопствено место и његову будућност – нашу децу.
Оно што сам затекао (а што можете видети на фотографијама које прилажем) није дечије игралиште. То је депонија. То је ругло. То је слика и прилика система који дозвољава да се овако нешто дешава. Стакло је расуто свуда по мобилијару и представља опасност за наше најмлађе суграђане.
Неко ће рећи: „Криви су клинци који су ђубре оставили, криви су њихови родитељи.“ И јесу. Срамотно је што поред канти за смеће бацају отпатке по земљи. Али они су само последица. Они су лице и одличје потпуног немара власти која би требало да служи овом народу.
Хајде да причамо о узроцима. Хајде да причамо о онима који примају плату да би бринули о овом месту.
Господин Саша Мијаиловић, вечити одборник, гази свој ПЕТИ мандат. За све те године, за скупштинском говорницом провео је тачно НУЛА минута. Господин Игор Пантелић, помоћник председника општине Гроцка. Обојица на државној сиси, удобно заваљени у фотеље. Док се они међусобно боре за функције и утицај, наша деца немају где да се играју. Док они броје своје приходе, ми бројимо флаше и смеће на љуљашкама. Њихов једини циљ је да ојаде овај осиромашени народ, а за нашу децу очигледно не маре.
Изгледа да су господа Мијаиловић и Пантелић вакцинисани од срама.
За те њихове плате, за које сви знамо да их добијају, а да ништа не раде, најмање што би морали да ураде је да дођу овде, да заврну рукаве и да својим рукама почисте овај хаос. Да пробају да сперу овај несносан смрад и сопствену срамоту. Али они су лезилебовићи и општински штакори којима то не пада на памет. Лакше је игнорисати.
А решење? Решење је бедно једноставно. Једна једина камера, чији је трошак мизеран у односу на њихова примања, решила би 90% проблема. Али за то треба волети своје село. За то треба имати минимум одговорности.
Да не заборавимо ни опозицију. Народни посланик Милош Парандиловић назвао је владајућу структуру „напредним штакорима“. Можда је време да његов локални председник у Гроцкој, господин Ненад Радовић, коначно изврши обећану дератизацију у селу. Да ти штакори нестану, а са њима и ово напредно смеће које су за собом оставили. Или је и њему лакше да се не замера никоме?
На крају, ово није само комунални проблем. Ово је слом морала. Ово је велика, огромна срамота за сваког мештанина Пудараца који ћути и трпи. Време је да престанемо да будемо политички коректни док нам смеће затрпава будућност. Наше васпитање нам налаже да не ћутимо, јер ако будемо ћутали, биће само горе.
Жељко Маторчевић
