Danas je trebalo da bude obično jutro. Pokušao sam da svoju ćerkicu odvedem u parkić ispred Mesne zajednice Pudarci, da se poigra i udahne malo vazduha. Umesto toga, oboje smo udahnuli smrad ustajale pivske bačve. Smrad nemara, bahatosti i potpunog odsustva brige za sopstveno mesto i njegovu budućnost – našu decu.
Ono što sam zatekao (a što možete videti na fotografijama koje prilažem) nije dečije igralište. To je deponija. To je ruglo. To je slika i prilika sistema koji dozvoljava da se ovako nešto dešava. Staklo je rasuto svuda po mobilijaru i predstavlja opasnost za naše najmlađe sugrađane.
Neko će reći: „Krivi su klinci koji su đubre ostavili, krivi su njihovi roditelji.“ I jesu. Sramotno je što pored kanti za smeće bacaju otpatke po zemlji. Ali oni su samo posledica. Oni su lice i odličje potpunog nemara vlasti koja bi trebalo da služi ovom narodu.
Hajde da pričamo o uzrocima. Hajde da pričamo o onima koji primaju platu da bi brinuli o ovom mestu.
Gospodin Saša Mijailović, večiti odbornik, gazi svoj PETI mandat. Za sve te godine, za skupštinskom govornicom proveo je tačno NULA minuta. Gospodin Igor Pantelić, pomoćnik predsednika opštine Grocka. Obojica na državnoj sisi, udobno zavaljeni u fotelje. Dok se oni međusobno bore za funkcije i uticaj, naša deca nemaju gde da se igraju. Dok oni broje svoje prihode, mi brojimo flaše i smeće na ljuljaškama. Njihov jedini cilj je da ojade ovaj osiromašeni narod, a za našu decu očigledno ne mare.
Izgleda da su gospoda Mijailović i Pantelić vakcinisani od srama.
Za te njihove plate, za koje svi znamo da ih dobijaju, a da ništa ne rade, najmanje što bi morali da urade je da dođu ovde, da zavrnu rukave i da svojim rukama počiste ovaj haos. Da probaju da speru ovaj nesnosan smrad i sopstvenu sramotu. Ali oni su lezilebovići i opštinski štakori kojima to ne pada na pamet. Lakše je ignorisati.
A rešenje? Rešenje je bedno jednostavno. Jedna jedina kamera, čiji je trošak mizeran u odnosu na njihova primanja, rešila bi 90% problema. Ali za to treba voleti svoje selo. Za to treba imati minimum odgovornosti.
Da ne zaboravimo ni opoziciju. Narodni poslanik Miloš Parandilović nazvao je vladajuću strukturu „naprednim štakorima“. Možda je vreme da njegov lokalni predsednik u Grockoj, gospodin Nenad Radović, konačno izvrši obećanu deratizaciju u selu. Da ti štakori nestanu, a sa njima i ovo napredno smeće koje su za sobom ostavili. Ili je i njemu lakše da se ne zamera nikome?
Na kraju, ovo nije samo komunalni problem. Ovo je slom morala. Ovo je velika, ogromna sramota za svakog meštanina Pudaraca koji ćuti i trpi. Vreme je da prestanemo da budemo politički korektni dok nam smeće zatrpava budućnost. Naše vaspitanje nam nalaže da ne ćutimo, jer ako budemo ćutali, biće samo gore.
Željko Matorčević
