Znam da će svi reći odakle sada to kada se zna da je Amerika već decenijama nosilac te titule, ali ako pogledate mogućnosti koje Srbija pruža videćete da Amerika zaostaje za nama.
U kojoj zemlji čovek sa malo, ili bez, radnog staža i obrazovanja može da bude direktor neke velike firme koja je pod kontrolom države? Nigde, ali u Srbiji to može.
Ima li države u svetu, koja sebe naziva demokratskom, da predsednik vrši sve moguće funkcije u državi? Predsednik države radi poslove predsednika vlade, i ministara u svakom ministarstvu pojedinačno, i direktora bilo kog preduzeća po potrebi. Predsednik države je i vrhovni komandant i vojni strateg. On je vojni planer i logistički organizator. Najviše se razume u doktrinu i upotrebu oruđa pojedinačno. On je i kontrolor leta i brine se gde poneki helikopteri idu, i šta rade. Geopolitiku ima u malom prstu a o ekonomiji da i ne govorimo. Poljoprivreda je mačiji kašalj a pravo i pravda su limunada. On je sin svake majke i želja svake žene. On je drug, brat i otac svakog „rodoljuba“. On je pregalac, on je tvorac i ujedinitelj.
Ima li to negde? Nema, ali je bilo. Bilo od 1945 do 1980.
U kojoj zemlji stranku vodi član glavnog odbora, a predsednik stranke ga sluša i aplaudira? U kojoj stranci , ili zemlji, zadnji govor na mitingu drži član a predsednik stranke ovacijama pozdravlja govornika? Gde to član glavnog odbora daje sebi za pravo da preteći ukazuje rukovodiocima stranke i države da ako se on povuče niko neće glasati za njih? U kom svemiru član jedne stranke nominuje predsednika Skupštine i u napred najavljuje njegove odluke? U kom svetu jedino predsednik zna, i postavlja sve rokove, i ni jedan ne ispoštuje a narod mu i dalje veruje?
U kojoj zemlji predsednicu vlade, njen ministar, oslovljavaja sa gospodine a opozicija je zove „čale“?
U kojoj zemlji građani ne znaju gde stanuju i ne znaju gde glasaju? U kojoj zemlji strani državljani imaju pravo glasa samo po prijavi prebivališta? U kojoj zemlji časno je zgaziti izborna obećanja i prevariti sopstvene glasače? U kojoj zemlji se razni „frikovi“ mogu kandidovati na izborima i uz malo vetrovite podrške, od pozadi, ući u parlament? U kojoj zemlji se može javno reći da se zapošljavaju samo one žene koje znaju da se dobro zabavljaju? Da li ima zemlje u svetu koja se može pohvaliti da su jednom lideru parlamentarne stranke pevali i svirali svi popularni pevači a da jedino Betoven i Šopen nisu jer je dotični tada bio mali? U kojoj zemlji sveta lideri snimaju i objavljuju snimke kako udaraju pesnicom i obaraju već otkovane daske sa seoske tarabe? Ima li zemlje u kojoj lideri stranaka veslaju u kajaku u kućnom bazenu? U kojoj zemlji sveta je kraduckanje dobro a krađa loše? U kojoj zemlji građani podržavaju vlast koja im na slamku daje ono što im već pripada? U kojoj zemlji penzionerima smanjiš penziju a oni te obožavaju? U kojoj zemlji ne moraš da se prijaviš na biro za zapošljavanje jer bi prijavom pokvario statistiku? U kojoj državi su brat, kum, ginekolog i sinov ortak zaštićene vrste?
Gde u svetu kafanski umetnici dobijaju nacionalne penzuje a poljoprivrednici crkavicu i minimalac?
U kojoj državi glumci koji su se okoristili o budžet vode proteste protiv režima koji ih je hlebom hranio?
U kojem to svetu vrhunski lekari napuštaju ordinacije, labaratorije i operacione sale da bi bili gradonačelnici ili ministri?
U ovoj zemlji je bolje biti jedan od nekoliko koji sebe nazivaju „srtručni žiri“ i imati moć da preglasaš desetine hiljada građana. U ovoj zemlji ne odlučuju građani ko će ih predstavljati na EURO Songu nego medijski javni servis i i šaka njihovih „talentovanih“ ,. Mogli su samo da pošalju predstavnika i uštede nam novce i ne izlažu nas bruci. Danas slušam „Srbija je izabrala predstavnika za Euro Song“. Nije Srbija izabrala, već RTS !
Očigledno da ne znamo da koristimo mogućnosti koje nam ovaj sitem daje. Da li smo gluplji od glupljih ili smo prosto samo normalni pa nismo potrebni? Ako smo pametni onda smo na listi za „odstrel“ jer za manje pametnog je pamet isto tako nepredvidiva kao i pametnom potezi budale. Valjda je to faza kroz koju moramo proći. Demokratija je dala iste mogućnosti svima. „Intelektualna“ većina se dokopala pozicija pa sada pameti ne dozvoljava ni da priđe jer im je pamet nejasna i opasna. Interesantna osobina gluposti da je univerzalnost i jedinke slično ne razmišljaju za razliku od pameti koja se razlikuje od jedinke do jedinke. Glupost se lako ujedinjuje i zna da zbija redove a pamet je nekako porozna, sujetna. Ona traži različitost ali ima nešto zajedničko sa glupošću a to je želja za dominacijom i naklonost ka poltronizaciji. I jedni i drugi vole da se osete važni i moćni samo što jedni imaju kapacitet da tu moć i kompetenciju pretvore u dobro za društvo a ovi drugi, skromniji, samo za sebe.
Neko je jednom davno rekao „Divim se čoveku koji može po ceo dan da hoda punog stomaka a prazne glave“
Goran Pekarski
