Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Martinović pozvao je sve Srbe izbegle iz Hrvatske da na predstojećim izborima u Beogradu glasaju za izbornu listu „Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd“ jer, kako kaže, samo pobeda te liste garantuje njihovu bolju integraciju u društvo i zaštitu njihovih prava.
Na tom skupu su govorili i predstavnici udruženja izbeglih Srba Milan Žunić i Nenad Abramović, koji su pozvali svoje članove da svoje poverenje na izborima poklone listi okupljenoj oko SNS.
Avgust 1995 godine i izbeglička kolona
- godina, osmi mesec. U Srbiji vlada Milošević, Šešelj, Vučić. Manje više, vlast ista kao danas.
Poslednja nada da Srbi ostanu u Hrvatskoj propala je. Više stotina hiljada izbeglica krenulo je ka Srbiji. Na čelu kolone IMT model taktora, registarskih oznaka „Sisak 5406“. Na prikolici prekrivenoj najlonom sede članovi porodice Abramović. Za volanom Nenad Abramović koji je danas naseljen u Kaluđerici.
-Ovaj traktor nas je spasao – priča Nenad. – U njemu sam vozio oca Milana, majku Anku, brata Dragana i tetku Milju. I ono što je, na brzinu, moglo da se spakuje u zavežljaj. Nije nas izdao šest dana i noći. Od Starog Sela na Baniji do graničnog prelaza kod Malog Zvornika gde smo ušli u majku Srbiju. Zato ga, evo, više od 20 godina čuvam u garaži u Kaluđerici gde smo se posle „Oluje“ skućili. Nikad ga neću prodati, jer je ispravan i hrani me i dan-danas.
I dve decenije posle pogroma, Nenad pamti sve detalje tog nesrećnog putovanja. Bombardovanja kolone, jauke, suze, strah na licima ljudi… Žeđ, glad…
– Tako iscrpljene i očajne prigrlio nas je narod u Mačvi, pre svega u Šapcu i Bogatiću – nastavlja Nenad. – Dočekali su nas kao rođenu braću. Davali nam hranu, vodu, prenoćište. Pamtiću to Mačvanima dok sam živ. Kako god da smo se kasnije snašli, taj bratski zagrljaj u Mačvi, bio je presudan. Ohrabrio nas je, podržao… Značio je da nismo pušteni niz vodu, da smo u svojoj matici Srbiji.
U dugoj koloni, iza Nenadovog traktora koračao je narod. Neki su ušli i u autobuse. Baš kao i tih crnih, teških avgustovskih dana. Koračali su od Crkve Svetog Marka do Sava centra. Tiho. Ponosno. U mislima sa oko 2.000 Srba koji nisu uspeli. Koji nisu stigli do Srbije…
Božić 2016. Godine.
Nenad Abramović oštro kritikuje lokalni SNS nazivajući ih bezbožnicima.
-Vaša Svetosti, nas u Kaluđerici našeg duhovnog starešinu oca Dragana Radovanovića napali su BEZBOŽNICI, preteći da nam uskrate pravo da zajedno sa svojom braćom dočekamo najveći hrišćanski praznik Božić . Metode koji su koristili su ucene i pretnje kao u najgorim danima infoirtbiroa u najmračnijem delu naše duhovne istorije, izjavio je između ostaloga Abramović.
Avgust 2016. Godine.
Te godine u Medija centru u Beogradu održana završna konferencija udruženja ,,Zavičaj” u okviru projekta ,,Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji” tačnije program ,,Sprečimo diskriminaciju izbeglih i raseljenih primenom pozitivnih propisa Republike Srbije i EU” koji je podržala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije.
Ništa o nama bez nas, bili su jasni učesnici ali njihov zaključak nije imao ko da čuje. Predstavnici Vlade Srbije na ovoj konferenciji se nisu pojavili.
Gotovo svi učesnici su se složili da su kvini na svoju Maticu Srbiju jer ona uopšte ne rešava njihova pitanja. Za takvo stanje okrivljuju i one koje ih predstavljaju u parlamentu Srbije. Kako su istakli, izbeglih i raseljenih se sete samo pred izbore a nakon njih ih zaborave.
A učesnici isti oni koji su pre par dana stali pored Martinovića i podržali SNS…
Tačnije, pored „Zavičaja, organizatori su bili i zavičajno udruženje Banijaca i Egzodus 90. I tada su organizatori su pokušali da ukažu na elementarno kršenje prava izbeglih i raseljenih lica.
U diskusiji na završetku izlaganja pale su teške reči na položaj izbeglih i raseljenih u Srbiji. Kako su neki od onih koji su zatražili reč rekli, najveći neprijatelji Srbima jesu Srbi. Takođe je konstatovano da su oni izbeglice, praktično, Evropske unije!
Sadašnjost
I tako rekoše dragi moji prijatelji tada da su najveći neprijatelji nas Srba Srbi.. Posle dve godine stadoše pored onih koji su tih devedesetih, kada su proterani sa svojih ognjišta bili u izvršnij vlasti.
Meni je krivo sada što se turski predsednik Erdogan nije kandidovao za BG izbore jer Turci su pre nekoliko vekova proterali moju familiju te red je, izgleda, da im se odužim glasom.
Ja zaista ne razumem ovo sve. Možda sam glup, ne znam. Meni je ovo nepojmivo. Vrlo verovatno da mi ovako i prolazimo zbog ovakvih stvari. Zato je Čorba to zaista lepo optpevao u pesmi „SRBIN JE LUD , SRBIN JE PROKLET, JEDNOM GA UBIJEŠ ON HOĆE OPET.
Željko Matorčević
