Сви сте бар једном чули виц у коме су се нашли Енглез, Француз и Немац. У вицу фали, или Босанац, или Србин, али они нису толико елитни да би нашли место са овом екипом. Без ликова са ових простора виц не може бити смешан, па тако није ни овај.
У овој тужној причи састали се Британски премијер, Француски председник и Немачки канцелар у возу у Украјини. Дружили се Стармер, Макрон и Мерц, али у једном тренутку уђоше новинари. Изненађења не би било да није било сумњиве кесице са белом прашкастом материјом и мале кашичице за коју неки бољи познаваоци тврде да неодољиво подсећа на „snuff spoon“. Мерц је шмекерски узео кашичицу као да је нешто за игру, а Макрон десном руком ноншалантно узео кесицу са стола. Онда, после краће паузе, Емануел је кесицу преузео левом руком и она је завршила у џепу.
Стално сам се питао одакле толика жеља за конфронтацију са Русијом и одакле толика храброст. Можда одговор лежи у оваквом начину дружења. Опуштено у кругу лидера, а онда свашта дође на памет. Свашта човеку може да се привиди или да у овако опремљеном и „добром“ друштву умисли.
Ова група, која је себе назвала „Вољни“, поново је почела са заоштравањем ситуације у Украјини и поново је почела да условљава Русију. Поново се прети санкцијама као да их до сада није било довољно.
За оне који не знају, до сада је од 2014. уведено око 29.000 појединачних санкција Русији.
Тачније — 28.935. Америка је увела 7.384 санкције и у укупном учешћу у санкцијама заузима 1. место са 25,5%.
Следе Канада са 3.639 санкција, односно 12,6%.
Швајцарска увела 3.266 санкција и то је 11,3%.
Норвешка 2.678 или 9,3%.
Исланд 2.482 санкције са учешћем од 8,6%
а Британци су увели 2.078 санкција и то је 7,2%.
Ту су још Нови Зеланд, Аустралија и Јапан, као и још неке европске земље.
Много санкција, а резултата нигде. Барем не погађају Русију, али зато западна економија почиње да осећа последице због губитка увоза јефтиног горива као и огромног руског тржишта.
Недостаје јефтин гас, уранијум, титанијум, стајско ђубриво и јефтина нафта и још много тога, али се лицемерни Запад тајно сналази па све то купује, али преко посредника, знајући право порекло. Америка има проблем и са ракетним моторима за свемирски програм, а проблем се појавио и са новим царинама које су увели Кини. Тај замах мачем скоро да је стигао до грла Америке, јер се заборавило да се од Кине купује много тога што се на Западу не производи. Узмимо на пример ретке земне метале од којих се праве посебни магнети, а који се користе у свемирским шатловима као и у Ф35. Неколико килограма тих посебних магнета се налази у тим авионима, а у шатловима око 40 кг. Ти земни метали и нису баш толико ретки, али њихово издвајање из руде је еколошки скупо и неприхватљиво за земље које су прешле на зелену енергију.
Када видите ко, и како, води водеће земље ЕУ, и уопште Европе, морате се запитати да ли ти људи могу доносити праве одлуке и да ли су у стању да функционишу онако како би требало прави лидери. Вође морају бити смирене и тактичне. Лидери морају бити трезвени и мудри, а ако било шта може утицати на валидност донетих одлука, то се мора одбацити.
Никакве кашичице и никакве кесице не смеју довести у питање будућност Европе, па и света. Просто речено, плаше ме овакви људи.
Горан Пекарски
