Svi ste bar jednom čuli vic u kome su se našli Englez, Francuz i Nemac. U vicu fali, ili Bosanac, ili Srbin, ali oni nisu toliko elitni da bi našli mesto sa ovom ekipom. Bez likova sa ovih prostora vic ne može biti smešan, pa tako nije ni ovaj.
U ovoj tužnoj priči sastali se Britanski premijer, Francuski predsednik i Nemački kancelar u vozu u Ukrajini. Družili se Starmer, Makron i Merc, ali u jednom trenutku uđoše novinari. Iznenađenja ne bi bilo da nije bilo sumnjive kesice sa belom praškastom materijom i male kašičice za koju neki bolji poznavaoci tvrde da neodoljivo podseća na „snuff spoon“. Merc je šmekerski uzeo kašičicu kao da je nešto za igru, a Makron desnom rukom nonšalantno uzeo kesicu sa stola. Onda, posle kraće pauze, Emanuel je kesicu preuzeo levom rukom i ona je završila u džepu.
Stalno sam se pitao odakle tolika želja za konfrontaciju sa Rusijom i odakle tolika hrabrost. Možda odgovor leži u ovakvom načinu druženja. Opušteno u krugu lidera, a onda svašta dođe na pamet. Svašta čoveku može da se prividi ili da u ovako opremljenom i „dobrom“ društvu umisli.
Ova grupa, koja je sebe nazvala „Voljni“, ponovo je počela sa zaoštravanjem situacije u Ukrajini i ponovo je počela da uslovljava Rusiju. Ponovo se preti sankcijama kao da ih do sada nije bilo dovoljno.
Za one koji ne znaju, do sada je od 2014. uvedeno oko 29.000 pojedinačnih sankcija Rusiji.
Tačnije — 28.935. Amerika je uvela 7.384 sankcije i u ukupnom učešću u sankcijama zauzima 1. mesto sa 25,5%.
Slede Kanada sa 3.639 sankcija, odnosno 12,6%.
Švajcarska uvela 3.266 sankcija i to je 11,3%.
Norveška 2.678 ili 9,3%.
Island 2.482 sankcije sa učešćem od 8,6%
a Britanci su uveli 2.078 sankcija i to je 7,2%.
Tu su još Novi Zeland, Australija i Japan, kao i još neke evropske zemlje.
Mnogo sankcija, a rezultata nigde. Barem ne pogađaju Rusiju, ali zato zapadna ekonomija počinje da oseća posledice zbog gubitka uvoza jeftinog goriva kao i ogromnog ruskog tržišta.
Nedostaje jeftin gas, uranijum, titanijum, stajsko đubrivo i jeftina nafta i još mnogo toga, ali se licemerni Zapad tajno snalazi pa sve to kupuje, ali preko posrednika, znajući pravo poreklo. Amerika ima problem i sa raketnim motorima za svemirski program, a problem se pojavio i sa novim carinama koje su uveli Kini. Taj zamah mačem skoro da je stigao do grla Amerike, jer se zaboravilo da se od Kine kupuje mnogo toga što se na Zapadu ne proizvodi. Uzmimo na primer retke zemne metale od kojih se prave posebni magneti, a koji se koriste u svemirskim šatlovima kao i u F35. Nekoliko kilograma tih posebnih magneta se nalazi u tim avionima, a u šatlovima oko 40 kg. Ti zemni metali i nisu baš toliko retki, ali njihovo izdvajanje iz rude je ekološki skupo i neprihvatljivo za zemlje koje su prešle na zelenu energiju.
Kada vidite ko, i kako, vodi vodeće zemlje EU, i uopšte Evrope, morate se zapitati da li ti ljudi mogu donositi prave odluke i da li su u stanju da funkcionišu onako kako bi trebalo pravi lideri. Vođe moraju biti smirene i taktične. Lideri moraju biti trezveni i mudri, a ako bilo šta može uticati na validnost donetih odluka, to se mora odbaciti.
Nikakve kašičice i nikakve kesice ne smeju dovesti u pitanje budućnost Evrope, pa i sveta. Prosto rečeno, plaše me ovakvi ljudi.
Goran Pekarski
