Zar je bilo potrebno skoro tri meseca od nesreće u kojoj je smrtno stradalo petnaestoro ljudi da Vučević oseti moralnu odgovornost i podnese ostavku? Zar je bilo potrebno da nastrada još jedna devojka da bi Vučević shvatio da sve ovo nije normalno i da neko mora snositi političku odgovornost?
Odakle odjednom taj osećaj za odgovornost i ljudskost kod osobe koja je do pre neki dan pretila otkazima profesorima i padom godine studentima?
To me tera na razmišljanje. Vlada je morala pasti, a sam Vučić je najavljivao nekakvu rekonstrukciju. Ali, pri rekonstrukciji se moraš zahvaliti i oterati one koji nisu dobro radili. Naravno, sve to treba obrazložiti, a to „isterivanje“ bi ostavilo mrlju u karijerama pojedinaca i zatvorilo im dalju mogućnost bavljenja visokom politikom. Ali koga oterati kao nesposobnog kada se niko od njih nije ni za šta pitao? Veruje se da su u Vladi marionete koje reaguju na glasovne komande. Među građanima vlada mišljenje da su svi ministri poslušnici, bez trunke ponosa i integriteta. Kako oni stariji sa više iskustva, tako i ovi noviji – bilo da su ekološko-funkcionalno nepismeni, jer ne znaju da pročitaju tekst i brojke, bilo da su geografski pogubljeni, pa od rečice i pritoke, preko prikolice, postadoše ministri.
Bilo kako bilo, sada su svi bivši, ali su još u tehničkoj vladi. Nema nesposobnih i nema bruke.
Mislim da je ovo samo još jedna drama. Pada mi na pamet da je sve izrežirano kako bi svi bili uklonjeni iz Vlade, a da niko ne bude uvređen i ponižen. Da svi odu časno, a da premijer bude prikazan kao moralan čovek koji je otišao zbog nedopustivog napada na studente – i to gde, pa u Novom Sadu! Da premijer ne bi bio usamljen u svom „napadu morala“, pridružio mu se i gradonačelnik Novog Sada. Odjednom nastade epidemija moralnosti.
Kao da je neko hteo da Vlada padne, ali ne zbog pritiska javnosti, već zbog moralnih načela. Kao da je neko svoj poraz prikrio iza maske osećanja i ljudske odgovornosti. Kao da bi nečija sujeta eksplodirala kada bi se samo i pomislilo da je napravio bilo kakav ustupak. Kao da je neko obećao da neće nikoga dati, ali eto… desilo se.
Kreće kupovina vremena. Verovatno se očekuje da javnost pomisli da će doći do nekih korenitih promena i da će se svi smiriti. Iz dosadašnje retorike predsednika države stekao se utisak da socijalisti treba da podnesu najveći teret prilikom eventualne rekonstrukcije. Ako ih rekonstruišu, onda su ih proglasili nesposobnima, a i onako im je rejting oko 2%. Možda je ideja da se dostojanstveno isprate iz Vlade, pa da polako počnu da vraćaju pozitivan imidž kod građana i nezadovoljnog članstva kako bi se, uz pomoć prekodrinskih turističkih agencija, popeli na tih famoznih 3%. Mislim da bi ovaj procenat mogao biti tas na vagi za period posle izbora. Naravno, ne gaji se SPS zbog opozicije, već zbog starih dogovora i starih poslova.
Vučić je maher, ali sada nasuprot sebe ima inteligenciju Srbije i veliko nezadovoljstvo. Ovu partiju teško da će dobiti. Za sada igra na vreme, ali ovi potezi nisu zbog Srbije i građana Srbije, već da bi se povratilo poverenje nekih drugih. Onih koji su počeli polako da mu okreću leđa i više ga ne vide kao „faktor stabilnosti“ i budućeg partnera.
Onaj crveni srednji prst izazvao je zgražavanje kod svih. Niko ne može da veruje da jedan takav primitivan gest može biti odgovor države prema sopstvenom narodu. Ko god da je to smislio – taj je potpuni idiot, a ko god da je to odobrio – taj je još veći.
Ne znam. Razmišljam o ovome. A vi?
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: Žig info/veštačka nteligencija
