Po predanju, u jezeru u blizini grada Lide, u Palestini, živela je ogromna aždaja, koja je meštanima obližnjeg grada Virita stvarala velike neprilike.
Aždaja je često izlazila iz jezera i proždirala ljude koji bi se našli u blizini jezera. Imala je otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i često umirali. Žitelji ovog kraja su se obratili svom vladaru za pomoć, a on im reče da će se problem s aždajom rešiti ako svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod je to prihvatio i svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera .
Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvu aždaji. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukaza Sveti Đorđe, jašući na konju, sa kopljem u ruci. Tada i aždaja izađe iz jezera a Đorđe pojuri ka aždaji i zabode joj koplje u čeljust, prignječivši je za zemlju. Po Đorđevom naređenju, devojka veza svoj pojas aždaji oko vrata i vodi je prema gradu.
Priča od pre nekoliko hiljada godina je, nažalost, danas primenljiva u GO Grocka. Ona ukazuje na sve ono što se dešavalo u dalekoj prošlosti da je moguće da se i danas dešava. Današnje žrtvovanje svoje dece, naizgled ne deluje surovo kao u legendi o Svetom Đorđu, a u suštini je daleko ogavnije.
Zarad opstanka na vlasti danas ćete ojaditi poljoprivrednike, izdaćete svoje najmilije, a dosta njih će žrtvovati i svoje najmilije samo kako bi se dočepali fotelje. Sve ono što se u Hrišćanstvu, pa i u ostalim religijama smatra suprotno odredbama ponašanja, u Grockoj je danas najmoralniji čin političara.
U priči od pre par hiljada godina, Sveti Đorđe je imao samo jednu aždaju koja je, sudeći po predanjima, odnela mnoge žrtve, prvenstveno dece jer su ih se roditelji odrekli. Danas u Grockoj, Sveti Đorđe ne bi imao snage da se izbori sa silnim aždajama koje upropastiše ovu lokalnu samoupravu.
Đorđe bi tačno ono koplje odmah okrenuo na sebe i izvršio samoubistvo. Narod kao narod, danas bi slavio svetog Panteliju što ubi Đorđa, a ne obrnuto. Usputno, verovatno, žrtvovali bi i svoje ćerke, a možda i sinove, zavisi od prohteva, da se drug predsednik oseća komfornije. Sve bahanalije svakako su već platili, tako što su se odrekli u korist preduzeća u iznosu od 20. posto sa „grejs periodom“ od dve godine.
Možda Sveti Đorđe ne bi ni stigao do Grocke, odnosno do radnog mesta predsednika. Teško da bi mu konj izdržao na preoranim putevima, kao onaj što je u Dražnju ili na samoj deonici predsednik – posao preko Brestovika. Glat bi konj polomio nogu od brojnosti kratera. Zajedno sa konjem, tako gine i Đorđe. Predsednik Grocke i njegovi saradnici tako bivaju spokojni.
Narod ima izbor. Ili će svesno žrtvovati svoju decu ili će i sam postati svetac kao i Đorđe.
Željko Matorčević
