Ovih dana sam bila zaustavljana bezbroj puta na ulici, prodavnici, zvali su i telefonom sa pitanjem, koliko košta reklama, tj koliko je Dragan Stanković platio?
Kada sam videla skrinšotove sa društvenih mreža koje nemam, umesto lepih, profesionalnih komentara i pozitivnih reakcija, bili su mahompljuvanja po reklami i G.Draganu Stankoviću. I tamo većinu isto interesuje.
Ovde u Srbiji, a i u inostranstvu, ljudi nemaju svoje živote i vole da etikiraju, pljuju i vode računa i računice. Pošto ne pripadam toj grupi ljudi, rekoh daj da sednem da napišem reč- dve, pa da bar kad pričaju, pričaju o onome šta treba.
Na pitanje koliko je G. Dragan Stanković platio reklamu, moram da vas razočaram, jer to je cifra koja ne može da se ispiše ni sa bezbroj nula (0000000000000000000000000 🙂
Koliko vredi kada tri godine nemaš krov siguran nad glavom, i onda naiđe čovek koji pita kako mogu da pomognem? Koliko vredi kada se obezbeđuje hrana za veliki broj duša kojima ta hrana znači, i to možda, kao jedini obrok, jer su u takvoj životnoj situaciji? Koliko vredi operacija deteta roditeljima koji moraju da mole za spas svog deteta? Koliko vrede radna mesta i porodice radnika? Onu cifru koju sami sebi sada stavite u te pametne glave, onda toliko reklama vredi.
Kada sam poželela da uradim nešto neobično, da predstavim kvalitet proizvoda pekare As, mi lično volimo hleb Lazar, pa Rustik, Sava, italijanski…. jer se siti najedemo. Ponekad ode za jedan obrok, za mamu i mene, nije mi preostalo ništa drugo osim da pitam druga:
-Hej hoćeš da snimimo reklamu?
-Kada si raspoložena?
-Hajde sutra 🙂
-Može što da ne!
Pozvala sam devojku koja čini čuda šminkom, pitala je da li želi da me našminka, odmah je pristala.
Ako vi SVI KOJI STE PLJUVALI na reklamu i G. Dragana Stankovića, imate takve ljude koji „na jedan“ pristaju da urade nešto za društvo besplatno, onda čestitam, a ako nemate, onda se zapitajte zašto.
Privatan život bilo koje osobe je njegova lična stvar. Za mene lično taj dobrotvor, taj donator koji ne voli da se priča koliko je uradio za druge, za ljude, decu, bolesne, raseljene, siromašne, za manastire, za velike praznike ( koliko znam kad se lomi česnica, svi grabite pogaču i bacate na pločnik i zemlju kad vidite da nema zlatnika, Vi Bogomdani pravednici i negrešnici)… On toliko čini i za napuštene životinje. On trpi torturu onih osoba koje nemaju svoj život, koje misle da su pametnije, uspešnije, najbolje, i ostalo da ne nabrajam. Uspeh se ne oprašta, zar ne ?
G. Dragan Stanković kao privrednik, kao privatnik zna kako je krenuo skoro od nule i stvorio to što je stvorio. Nije on glup kako mislite da jeste. Krijete se iza profila lažnih i pravih, pljujete, vređate…. a gde ste vi sa svojim životima i svojim uspesima?
Za mene G. Dragan Stanković je svojim dobrim delima ostavio iza sebe trag, onaj koji nije merljiv ovde na zemlji, a ono što on radi u svom privatnom životu je samo njegova stvar. To što ga mrzite i napadate, govori o vama i vašem uspehu kao osobi. Da nije tako, onda bi bilo mnogo više nahranjenih, spašenih, izlečenih, zaposlenih…. On je stvorio i svoje ime i svoj brend! On traje godinama.
Zbog toga ima moje poštovanje i onih normalnih ljudi koji cene uspeh.
Svetlana Urošević
