Тишина из Бегаљице: Када униформа постане неми саучесник
У марту месецу сам на овом истом месту писао о полицајцима из Гроцке који су у „Ћациленду” стајали као неми споменици сопствене срамоте. Тада су у празно одјекивале оне речи господина Пајића о „части и образу испод Цера”, док су његове колеге, Грочани, погнутих глава пред новинаром Немањом Шаровићем признавали пораз сопствене савести. Мислио сам да је то дно.
Часни образ и крваве руке: грочанска полиција на стражи срамоте (ВИДЕО)
Преварио сам се. Дно је у овој држави очигледно покретна категорија.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Пар месеци касније, сценарио се понавља. Позорница је иста – бастион безакоња под заштитом државе. Актери су нови, али је школа иста: грочанска школа окретања главе.
Овога пута, у главним улогама немог посматрача нису само плаве униформе, већ и такозвани „Бели”. У паркираном аутомобилу, две девојке, милиционерке. Једна од њих је наша суграђанка, из Бегаљице. Док Шаровић пред њима документује очигледну крађу струје – дакле, кривично дело које се одвија „уживо” – ова девојка из нашег комшилука бира најгори пут: гледа кроз њега као да је прозиран.
Као главни уредник Жиг инфа, који се годинама бори против локалних моћника и корупције, не могу а да се не запитам: шта је у глави те девојке из Бегаљице? Шта би урадила да је исту ту пријаву поднео неки њен познаник из Гроцке, неки „обичан смртник” кога закон увек стигне? Да ли би и тада била овако нема и незаинтересована, или би на свом земљаку тренирала строгоћу коју не сме да покаже у „Ћациленду”?
Мучно је гледати та млада лица која су, пре него што су честито и закорачила у живот, већ научила како се постаје саучесник. Јер, немојмо се лагати – милиционер који ћути на крађу није ништа друго него чувар тог истог лопова.
Гроцка је, изгледа, постала расадник кадрова који су савршено обучени да зажмуре на оба ока када се то од њих тражи. Ми смо на ту тишину навикли – ми у њој живимо док нам пале куће и пребијају новинаре. Али гледати како се та локална болест, та покорност која убија образ, извози на београдске насипе да штити криминалце, изазива физичко гађење.
Госпођице из Бегаљице, и ви полицајци који се кријете иза стакала својих патролних кола, знајте једно: униформа коју носите не служи да сакрије вашу срамоту, већ да је истакне. Када се сутра вратите у нашу Гроцку, када будете шетали својом улицом, људи неће видети службена лица. Видеће она два празна ока са снимка која не смеју да погледају истини у лице.
Да ли је та плата, та сигурна фотеља, заиста вредна чињенице да сте за читаву Србију постали симбол професионалне беде? Ви сте изабрали да будете статисти у овом циркусу, али не заборавите – видео записи остају. И сутра, када вас ваша деца питају: „Тата, мамо, шта сте ви радили док су други крали?”, нећете моћи да се сакријете иза службене белешке.
Јер у свету где се образ продаје за мрвице са стола моћника, најтеже је остати човек. Ви сте тај испит пали, и то пред читавом јавношћу.
.
Насловна: Принт скрин
Аутор:
