Stiže nam jesen. Računi za razno-razne komunalije i dažbine će nam stići. Duga zima je pred nama…
Svima nama su dosadile već viđene face koje kruže u Srbiji. Na sve njih mirno gledamo i sležemo ramenima na stvari koje se dešavaju tu oko nas..
Većina nas ćuti i okreće glavu na stvari koje su od životnog značaja, sve dok se lično ne nađemo u njima. Gledamo kako nam komšija, rođak ili bilo ko drugi propada zbog sistema ili nekog drugog problema, nadajući se da će nas on zaobići. Ali taj problem, ovo opšte rasulo koje nas je sve zajedno zadesilo sve više i više stiže sve nas pojedinačno. A i dalje đutimo i nadamo se neizbežnom.
Vremena su mnogo loša stigla. Kako koji dan odmiče, čini nam se da nikada gore nije bilo…I ranije su bila teška vremena. Turci, Bugari, Nemci, Ustaše, Partizani, Četnici… Sve je toga bilo. Ali, stičem utisak da nikada ovoliko nismo ćutali. Gotovo nikad. Da li ćemo progovoriti kada nam zbog 100 dinara duga za električnu energiju zakucaju izvršitelji, da li ćemo zažmuriti i kada nam komšiji ti isti izvršitelji dođu na kućni prag? Mnogo toga me muči… I sve se plašim da ćemo tako i uraditi.
Pa dokle ide taj naš prag „silovanja“ i trpljena dok nas vlasti gazi i ponižava? To me pitanje već duže vremena muči. A to pitanje pitam i VAS. Dokle ćete raditi za bednu platu, puštajući da vas šef gazi i ponižava. Dokle ćete biti skrhani bolom zbog nepravde koje vam se dešava? Koji je to prag tolerancije vašeg bola, koji će vas naterati da jednom za svagda kažete DOSTA više?!
Svi se nekako lakše osećate kada neko iznese u javnost nepravdu koja se dešava oko nas. Nekako vam lakše srcu. I sve je to u redu. Ali, da li ste se vi potrudili da iznesete sve vaše probleme? Da li ste čvrsto i odlučno lupili šakom o sto i rekli „e ovo je zaista dosta“. Dosta više ponižavanja, dosta više prozivki da sam ne radnik… U inostranstvu svi naši stručnjaci i radnici su nadaleko traženi, a samo kod nas u Srbiji ne valjaju. Pa normalno je to kada su na vlasti oduvek bili oni koji mudrost ne razumeju, već mudrost i rad smatraju kao najvećeg neprijatelja.
I dosta toga ima što će se većina vas nadovezati na izloženo a nije rečeno. Dosta više bezobrazluka, ljudi sa kupljenim diplomama, odlaskom naših mozgova. Na nama je da kažemo DOSTA više! Zato svi glasno recite: DOSTA VIŠE! Ne može da naškodi, a ono što ne škodi sigurno će prijati!
Željko Matorčević
