Svi problemi su rešeni?
Tetka je dobila lek,
Ivan se vratio svojoj deci,
Vesić je pušten jer je obrazovan tj. mnogo zna,
Studenti dobijaju povoljno stanove,
Đaci dobili raspust pa na selo kod bake i deke,
Navijačima zabranjeno da skandiraju,
Pao sneg i ne čisti se. Zimska idila.
Kad ima volje i želje da se iznađe rešenje, svi problemi su mali i rešivi???
Sve je krenulo mnogo davno, pre par godina, ali vrhunac je postignut padom nadstrešnice u Novom Sadu i delovanjem vlasti toliko sumnjivim da je svima bilo jasno da tu nešto nije kako bi trebalo. Tako je počeo svršetak.
Vlast se uzdigla u nebesa, ali nebeski narod odlučio je da je vrati na fabričko podešavanje, a bogami možda i na reciklažu. Vlast ko vlast. Prvo se busala, po ustaljenom i oprobanom receptu, ali na kraju je shvatila da je građana više. Onaj kome su studenti poručili da nije bitan, prvo se igrao, zatim mrštilo, malo pretio i na kraju, kada je shvatio da to nije upalilo, prihvatio je da je na ulicama gradova Srbije nešto više od šakice neradnika koji nemaju drugi posao nego da „dirigovano“ kritikuju vlast.
U igri je specijalno dejstvo tj. hibridno delovanje stranih sila. Koje, ne zna se. Svi su nam partneri i prijatelji. Svi investiraju i izuzetno cene uspehe Srbije. Na fotografiji iz autobusa za Vrnjačku Banju vidi se i jedan (uskoro bivši) ambasador. Pa ko onda?
Po oprobanom radikalskom rečniku pojavili su se strani plaćenici i naravno domaći izdajnici. Ko je plaćenik, ne zna se, ali zato se i te kako ne govori ko je domaći izdajnik. Znači mnogo argumenata za etiketiranje naroda, ali ni jedan za pronalaženje odgovornih za pad nadstrešnice i pogibiju, sada 16 ljudi.
Možda Kurti napravi neki potez kako bi se skrenula pažnja na Kosovo. Možda se sa ovim odbijanjem Srpske liste za izbore u našoj južnoj pokrajini postigne nešto.
Krenulo se prvo sa policijom, a onda sa slučajnim prolaznicima koji su uvek išli po decu ili u bolnicu. Pojedini su toliko bolesni da su svaki dan bili na drugoj lokaciji i išli u neku drugu bolnicu. Bilo je i onih koji su tetki nosili lek svaki dan i na svim raskrsnicama. Ne ona tetka iz Kanade. Brinem se da li je Ivan posle svakodnevnih obilazaka svih blokada uspeo da se vrati svojoj porodici ili jadan još tumara u onom svom braon kaputu.
Kada su se bolnice i tetke istrošile, počeli su da se pojavljuju direktori preduzeća i funkcioneri sa svih nivoa, i svi su negde žurili. Kada su oni provaljeni, krenuli su idioti sa kapuljačama. Taj svet bez mozga dobio je zadatak da vređa i da maltretira one koji su izašli da odaju počast ljudima koji su izgubili živote padom nadstrešnice koja nikada NIJE renovirana, a ima projekat renoviranja, i koja naprasno JESTE renovirana.
Posle silnih pretnji, pa čak, onako upitno, izlete rečenica: da li treba da se izvedu Kobre… došlo se do deljenja stanova za mlade do 35. Divno!
Kako reče neko, odavno postoji želja da se mladima pomogne da kupe stanove i da započnu samostalni život. Odavno, tačnije od juče. Nema veze što stan od 30 kvadratnih metara košta 75.000 evra i što na kraju samo kamata izađe preko 100.000 evra. Bitno je nešto ponuditi kako bi se ovim „razularenim“ studentima pokazalo da ima ko misli na njih. Šteta što studenti nisu maloletni, pa nisu VLASNIŠTVO DRŽAVE, ali zato jesu srednjoškolci.
Reče Đuka, kad je video da je muka, kako deca nisu vlasništvo roditelja nego su VLASNIŠTVO države do punoletstva. Takođe, Đuka je pozvao profesore da se suprotstave ovome svemu što se dešava, verovatno tražeći da profesori iskoriste sve moguće načine da se deca zadrže na jedinoj ispravnoj liniji, liniji vlasti. Da idu zacrtanim putem i da ne skreću sa staze. Deda Mraze, Deda Mraze… I to izgubismo jer je u Grockoj predsednik opštine, bez kostima, u frulicama, ozbiljnog stava postao čika predsednik Mraz. Deca su očekivala nasmejanog, ljubaznog, rumenog, bucmastog, sa belom bradom da mu sednu u krilo, a dobiše sve suprotno. Nije bilo „ho, ho“, nego „baci pet“. Razočaranje. Mi smo, kao mali, bar imali u šta da verujemo. Deci uzeše i Deda Mraza.
Ne znam da li vas ovo interesuje, odnosno da li je bitno, ali jedna zanimljivost iz sveta zoologije?
Da li ste znali da bizon (lat. Bison) spada u rod papkara, familije šupljoglavih goveda, kojima se nazivaju Bovidae? Eto malo novih saznanja onima koji nisu znali ovaj podatak, ali da se vratim na temu.
Još jedan očigledno brižan potez, ove i ovakve vlasti, je naprasni školski raspust, ne bi li se na taj način đaci izvukli iz škola koje su nekim čudom blokirane. Naredba ministarstva, odnosno one tihe i slatkorečive bake koja nekada, nekako, preteče 5. oktobar.
Nađen je i kompromis sa Bogom, pa eto, pade sneg. Naravno, u dogovoru sa Svevišnjim zadatak „Beograd Puta“ je bio da se iznenade i da nikako ne pošalju kamione da čiste puteve. Čudo u decembru. Prvi kamion, kod nas u Kaluđerici, inače nekada najjačem naprednjačkom uporištu, koja je odmah do granice Zvezdare, 10 km od Terazija, stigao je 20 sati posle početka padavina. Kada li su stigli u druge, udaljene mesne zajednice? A i što da čiste? Kao da građani imaju potrebe negde da idu? Na proteste, možda? Sigurno nije to.
Kao što rekoh, posle minimalističkog okupljanja šakice građana na Trgu Slavija, „On se javi“. Pun ljubavi. Prepodoban. Verujem da bi i on rekao „Studenti su u pravu“, ali ne želi da citira manje važnog lika od sebe. Bez obzira što skoro reče: „Navijači su pametniji od stud… studenata… opozicije…“, skupio je snage da ih razume i ako nisu dovoljno pametni.
Pun je razumevanja i želje da se uspostavi dijalog. Da više razumemo jedni druge u budućnosti. Da zajedno radimo i gradimo za dobrobit svih, jer samo sloga donosi svetlu budućnost.
Da, sloga, budućnost. Ali odakle on? Pa od njega niko nije tražio odgovor? Niko ga i ne spominje? Niko ne traži njegovu ostavku? Sva su pitanja uperena ka Vladi i tužilaštvu. Od njih se čeka odgovor.
Došli smo opet do toga da studenti nose baklju razuma i promena u Srbiji.
Jer, SAMO STUDENT SRBIJU SPASAVA.
Goran Pekarski, narodni poslanik u dva mandata.
