Moram priznati da sam se prijatno iznenadio kada sam dobio informaciju, i fotografiju, novog amblema, a pretpostavljam, iz pređašnjeg iskustva, i novog predloga grba Kaluđerice, jedne glasne, ali bezlične grupacije.
Izgleda da je drugarska kritika koja se oslanjala na psihoanalizu i profil piko članova sa nano idejama u okviru jedne mikro organizacije iz Kaluđerice, koja je nametala da se za grb Kaluđerice usvoji lik Katoličke časne sestre koja drži u ruci svoju zadužbinu u obliku samostana, promenjena u lik Pravoslavne monahinje koja sada drži manastir u rukama. Divan napredak, ali ipak malo nejasan. Koja je to monahinja bila zadužbinar manastira na teritoriji Kaluđerice i kog manastira? Taj podatak bi bio interesantan za sve žitelje ovog mesta, bez obzira da li su deo starosedelačkog opusa ili su se naselili.
Do sada znamo da su tih par članova ovog pikolo ganga imali svoje tragove u politici na skromnom uličnom nivou koje se ogledalo u članstvu u nekoliko stranaka, pokreta ili grupa, ali to je i normalno. Tu ne treba ništa zameriti, jer baviti se politikom jeste ići putem kojim se može učiniti nešto dobro za svoje mesto. Stranke, po običaju, menjaju kurs jer ljudi iz stranaka počnu da kvare ono što je u opštem interesu, i onda je logično da čovek pronađe sebi drugu poziciju sa koje bi mogao da nastavi borbu za ono što smatra da je ispravno. Kao i u drugim segmentima društva. Primer, u sportu. Promeni se klub, dres i šou ide dalje. Svi navijaju. Za to nemam nikakve zamerke. Nije bitno da li je neko bio Radikal, Zavetnik, Demokrata, da li je bio u grupama građana ili pokretima, ili je očijukao sa Naprednjacima ili bio član, radio kampanju za bilo koju stranku pa čak i za SPS. Sve je to ljudski i normalno, ali jednu stvar ne razumem. Ne razumem kako to zameniš veru, ili samo simbole svoje vere, i to u trenu, a ne odeš u crkvu. Da li je to stvar mode, ili uticaj drugarskih saveta ili poštovanje medikamentne terapije, nisam siguran. Znam da je pravo svakoga da ima slobodu na veroispovest i nikako to ne osporavam, poštujem, ali otkuda monahinja sa manastirom umesto časne sestre sa samostanom? Meni je to drago, ali da li će ovo vrdanje i nagli zaokret sa obeležjima uticati na naše odnose sa Katoličkom crkvom ili sa Vatikanom? Uz sve pohvale na hrabrost na promenu simbola vere, želim da verujem da je to urađeno sa saglasnošću jedne, a i uz blagoslov druge crkve. Ne znam kako to sada ide, ali nekada davno postojala je jedna humanitarna organizacija koja je imala naziv K.R.S.T. Naziv organizacije je akronim od Kultura – Religija – Sport – Tradicija i da bi se on koristio, zatražen je blagoslov Pravoslavne crkve i njenog Patrijarha Gospodina Gospodina Pavla.
Patrijarh je potpisao blagoslov zelenim mastilom i tako je taj naziv ušao u upotrebu. Pretpostavljam da su ovi naši nestašni i nestalni drugari učinili isto i da su dobili blagoslov za upotrebu lika monahinje na svojim bedževima ili nečem drugom. Možda nisu, ali trebalo bi. Ako se već napušta simbolika Katoličke vere i vraća se autentičnoj, onda treba poštovati proceduru. Ne znam da li je Katolička crkva imala saznanja da jedna politička izmaglica koristi jedno od obeležja Katoličke vere i ne znam kako će odreagovati na odustajanje od njih. Ne znam da li će to dovesti do zatezanja odnosa ove dve crkve jer ipak nije mala stvar kada jedna tako silna organizacija, pokret, grupa ili umišljena družina napravi nešto što može dovesti do toga. Na kraju, našim vrlim i zbunjenim drugarima koji ne prestaju da se predstavljaju kao „Zvanični zbor“, ako ne uspe sa blagoslovom Srpske pravoslavne crkve i nađu se u nezgodnoj situaciji, uvek postoji mogućnost da istražuju nova polja. To može biti neka politička stranka, može biti neki novi zbor, neka grupa, a može se i nastaviti sa verama i religijama. Možda mogu pokušati sa simbolima budizma. Stave nekog punijeg momčića koji drži nešto što liči na neki omanji Tadž Mahal i eto novog bedža. To možda i nije ideja za odbacivanje, jer možda bi tako na izborima bolje prošli. Potreban vam je samo prirodan prag i eto njih u skupštini opštine. I da razjasnimo da ne bude zabune. Rekao sam prirodni prag od 1% na izborima, a ne evolucioni, jer tu je 1% mnogo. Bio bi to veliki skok.
Goran Pekarski
Foto: Društvene mreže
