Subota 11.Novembar 2017. godine, negde oko 22 časa prolazim autom ulicama mog sela Jaša Tomić. Na ulici nisam video ni jednog ćoveka.
Sve je prazno i pusto. Mladi su se odselili a stari ljudi su u dubokom snu. A samo pre 10 godina u Jaši Tomić ulice su bile pune mladih ljudi, pogotovo vikendom. Devojke i momci iz Jaše Tomića koji su tada studirali u Novom Sadu ili Beogradu dolazili su vikendom u svoje rodno selo da izađu sa društvom u kafić. Bila su to lepa i dobra prošla vremena za kojima je ostao samo „žal “ – ovo su reči uzornog poljoprivrednika, domaćina i pravog borca za spas opštine Sečanj, Vukašina Baćine.
Pre 10-tak godina takođe mogli smo videti igrališta koja su bila prepuna dece. Njihov osmeh i graja odjekivala je selima opštine Sečanj, a sada je sve to ostalo u prošlosti. Deca su za svojim računarima umesto da su na igralištima. Pitate se zašto je to tako?
Razlog tome je što vlastodršci opštine Sečanj nisu realizovali projekte koji se tiču naših najmlađih. Nisu uložili u sanaciju postojećih igrališta i u izgradnju novih. Umesto toga njihova glavna briga je da iz udobnosti svojih fotelja smišljaju gde će ići na godišnji odmor i gde će potrošiti pare građana opštine Sečanj.
Želimo da stanemo tome na kraj konačno. Naše želje su skromne, naše želje su realne. Naše želje su da se ljudi vrate svojim korenima, da dođu u svoja sela i ožive ih, da se naša sela ne gase već da se opet u našim selima venčava i rađa. Da opet u popodnevnim časovima čujemo radost i smeh dece na novoizgrađenim igralištima. U svakoj manjoj opštini naše prelepe Srbije stanje je isto. Ljudi su morali da napuste svoja imanja, neki čak i da ih prodaju i da se presele u veće gradove u potrazi za poslom, da bi mogli da kupe deci patike za školu, obezbede hranu i igračke, plate račune i rate kredita za stanove.
Neki od tih ljudi se prisećaju sa setom u očima svog bezbrižnog detinjstva, trčanja po pašnjacima, igranja sa drugarima po ulici. Ti ljudi mogu da se pohvale da su imali iole srećno detinjstvo. Ali šta će njihova deca, kakva je sudbina njihovog detinjstva? Njihova deca ne mogu imati srećno, bezbrižno i bezbedno detinjstvo…
Svaki čovek je sam po sebi sanjar a naši snovi nas vode kroz život ukoliko ih sledimo i trudimo se da oni postanu java. Naš san je jak, stabilan i bogat Sečanj i trudićemo se da naš san postane java, trudićemo se zbog bolje budućnosti nase dece, jer složićete se, deca su ipak naša budućnost.
Vukašin Baćina i Vladimir Eremić – za spas opštine Sečanj
