Dragi momci, mladi fudbalski reprezentativci Srbije,
Hteo bih nešto da vam kažem, ako dozvolite.
Vas će u ponedeljak, u našem Beogradu, dočekati masa naroda, među kojima će najveći broj prisutnih biti ljudi čista srca; to će biti obični građani, poniženi, uvređeni i osiromašeni ljudi kojima je, u ovom trenutku, vaš veliki uspeh možda i jedina uteha.
Na žalost, u toj gomili, u prvim redovima, biće neki likovi koji će pokušati da se okite tuđim, to jest vašim perjem, i da vašu pobedu predstave kao svoju. To su bednici koji nemaju svojih pobeda i ličnih uspeha, iskompleksirani, mizerni i gramzivi, hajde da to svedemo na jedan jednostavan pridev – loši ljudi. Predvodi ih svima vama dobro poznati lopov Karadžić koji se predstavlja kao predsednik fudbalskog saveza. Držite se što dalje od te bitange.
Molim vas i opozoravam da naročitu pažnju obratite na čoveka sa ustima koja podsećaju na vaginu (svi već dobro znate šta je to). On je posebno opasan, jer je lud koliko je pokvaren, a truo iznutra onoliko koliko je odvratan spolja. Preziva se Vučić i predstavlja se kao mesija koji će spasiti naš narod i državu. Odjebite tog skota. Oterajte ga u majčinu, slobodno.
Kad smo već kod vagina, da vam kažem i dve-tri reči na tu temu. Vas će sada spopasti razne starlete (to se u moje vreme zvalo drolja), sa napumpanim usnama i plastičnim sisama. Nudiće razna zadovoljstva, ali vas molim da oterate taj ološ. U vašim je rukama sudbina cele vaše generacije i čitave budućnosti ove zemlje. Raskrstite jednom za svagda sa tom kužnom bagrom. Pronađite lepe, zgodne i normalne devojke i onda sa njima vodite ljubav do mile volje, jer nema ničeg lepšeg i slađeg na svetu od prave ljubavi sa pravom ženom. Takvih devojaka ima na svakom koraku. Srećem ih svakodnevno u parkovima, na ulicama; neke od njih rade po pekarama ili piljarnicama i uvek se toplo i ljubazno osmehuju, pokazujući lepotu svojih lica i duša.
Još nešto. Molim vas da odmah zaboravite poslednjih četvrt veka našeg fudbala (uz dužno poštovanje pojedincima). Proglasite sebe naslednicima velikana. Budite ponosni što nosite dres kojim su se nekad ponosili: Moša, Tirke, Milutinac, Rajko, Šeki, Miloš Milutinović, Džaja, Piksi, Mijat… Nastavite tamo gde su oni stali, jer vi to možete.
Eto, toliko; ne bih vas više zadržavao, znam da i sami sve znate i da mrzite kad vam mi matorci solimo pamet.
Hvala vam na svemu.
Vojislav Todorović, pisac
