Navršilo se četiri godine od paljenja kuće i pokušaja ubistva Milana Jovanovića koji je u trenutku napada imao 68 godina. Sada ima 72. A sutra se nastavlja nova runda prvostepenog suđenja posle odluke Apelacionog suda da zbog administrativne greške prethodnog sudije ponovi suđenje (prvo i drugo optuženi kažnjeni su na po četiri godine zatvora).
Hoću da verujem da će ovaj novinarski veteran doživeti pravdu koju zaslužuje uprkos opstrukcijama branilaca i osumnjičenih. Ko sumnja u moje reči, neka dođe na suđenje da vidi kako to izgleda na prvom sledećem ročištu. (Tamo će sresti i Željka Matorčevića, glavnog i odgovornog urednika Žig info sajta na kojem sarađuje i Milan, koji je mesec dana pre paljenja kuće teško prebijen, a da do danas ne znamo ko je to i zbog čega uradio iako Željko zna.)
Istu tu pravdu očekujemo od Apelacionog suda skoro četvrt veka nakon ubistva Slavka Ćuruvije. Nadamo se da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzeti istragu za ubistvo Milana Pantića. Pravdu čekamo kao logičan, osuđujući ishod sudskih procesa širom Srbije zbog pretnji i napada na novinare i medijske radnike. Prateći njihove skorašnje ishode, navodimo slučaj iz Zaječara gde je, i pored brze prvostepene osude, Viši sud ukinuo presudu za pretnje smrću novinaru Danasa i proces vratio na početak. Drugi primer je da je Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti zbog pretnji upućenih glavnoj i odgovornoj urednici portala IN Medija Verici Marinčić po osnovu kog je izrečena kazna zatvora u trajanju od godinu dana, koja neće biti izvršena ukoliko okrivljeni u naredne tri godine ne učini novo krivično delo.
Uvek ističem da brza reakcija i sankcionisanje nasilja i pretnji prema koleginicama i kolegama u lokalu ima poseban značaj. Primer iz Vranja govori dovoljno sam za sebe. Veliko je pitanje kakav bi bio ishod da se nismo tokom leta u toj meri solidarno angažovali i zajedno dokazali da ono što radimo ima smisla. Verujem da je dosadašnji ishod suđenja u Vranju ohrabrio mnoge u lokalnim medijima da ne prećutkuju napade i pretnje. Isto tako, mislim da sve više sazreva svest da nam je neophodna izmena i dopuna Krivičnog zakonika kako bismo olakšali posao tužilaštvu i pravosuđu. Verujem da će i statistika Republičkog javnog tužilaštva nakon toga bolje izgledati.
Osudu nekažnjivosti zločina nad novinarima treba držati visoko na listi prioriteta. Lepo je da se na globalnom nivou 2. novembra obeležava Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti. Taj datum dođe i prođe a nama ostaje da narednih 364 dana apelujemo, da se borimo, izlažemo opasnosti i da se nerviramo u sudnicama što pravda deluje nedostižno. Zato su nam tokom cele godine potrebne incijative poput one Evropske federacije novinara ili Reportera bez granica koja je okupila tužioce koji vode neke od najpoznatijih slučajeva ubistava i napada na novinare u Brazilu, Meksiku, Gambiji, Demokratskoj Republici Kongo, Kongo–Brazavilu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Slovačkoj i Srbiji. Potpisnik apela „zabrinutih zbog upornog nekažnjavanja počinilaca krivičnih dela i nasilja nad novinarima” sa naših prostora je tužilac Predrag Milovanović, koji se istakao u procesu protiv osumnjičenih za napad na Milana Jovanovića.
Zato i ovu priliku koristim da podsetim da je neophodno da se vladina Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara što pre zvanično sretne sa novim ministrom informisanja i telekomunikacija Mihailom Jovanovićem, da se upoznamo i počnemo dijalog šta i kako dalje raditi tokom njegovog mandata.
To je logičan korak ako Vlada i resorno ministarstvo konkretnim potezima žele da istaknu da nedopustiva, neodrživa, neopravdana, nedostojna i nepristojna nekažnjivosti zločina nad novinarima.
Veran Matić
