Ne znam koliko sam puta već izgovorio frazu „Posle ovoga me više ništa ne može iznenaditi“, i nekako se uvek desi nešto, da me ipak iznenadi. Pogotovo na području opštine Grocka.
Zauzimam danas u busu slobodno mesto, nakon posla i uhvatim se za jebeni telefon! Ono, kao da vidim šta ima na društvenim mrežama i u medijima. Kad, kao grom iz vedra neba, kao prva objava na fejsu, iskoči mi informacija da je jedna porodica iz Grocke nakon 26 godina dobila struju. Sjajan vest, pomislih na tren, međutim, zeznuh se i otvorim celu vest.
JBT, iskoči mi iz telefona lično predsednik Grocke koji se „drži“ za prekidač i gleda u upaljeno svetlo na plafonu u nekoj prostoriji. BOG TE, taj izraz oduševljenja na njegovom licu nisam video ni na najzaljubljenijim parovima koji su na početku veze, onako sveže zaljubljeni pa im oči prosto cakle! Znate, taj izraz oduševljenog lica mislim da nije imao ni Tesla kada je pustio u pogon prvu hidroelektranu.
Listam ja slike, tako zabezeknut, i vidim da je tu i ostala opštinska elita koji su u prvom planu zajedno sa upravnikom EDB-a u Grockoj, koji je inače i kordinator SNS-a za jug opštine. Nakon toga se zbunih. Onako umoran od posla još, pomislih da se nisam ja slučajno „telepromtovao“ u neki od prošlih vekova!??? Jer nemoguće mi, nekako, da u 21. veku imamo situacije da predsednik neke opštine zajedno sa svojom svitom, pušta „struju“ u rad u nekoj kući!
Ne smem ni da zamislim da je neko ovo čitao iz zemalja EU ili SAD-a! Rođaci, neopra nas niko od činjenice da mi nismo baš toliki divljaci! Ama, baš niko nas neopra!
Ono što je svima bilo dostupno u prošlom veku u zemljama EU ili SAD-a, kod nas se u ovom 21. veku svečano otvara! Pa gde smo mi tu, a gde Evropa???
Pošto se i sam bavim „elektro radovima“, pomislih u sebi, pa koliko bi ja ovakvih fotografija napravio svaki put kada sam „o svom trošku“ pustio u rad neko sijalično mesto, prekidač na šporetu, bojler ili pak ceo objekat pod napon??!! A da li vi uopšte znate koliko sam pojedinaca i porodica svojim radom „usrećio? Koliko njima sam vratio osmeh na lice i skinuo jednu brigu??? … NE ZNATE???…
I nećete nikad ni saznati! Mene je sramota o tome da pričam, a pogotovo da sam još, nekim čudom, kačio na društvenim mrežama fotografije! Dobro de, nije me sramota u smislu da se stidim svog rada, već me je sramota što živim u bednoj zemlji i u još bednijoj opštini, gde nemamo ni za osnovne stvari. Gospodo, to čime ste se danas pohvalili, to nije za pohvalu već je to sramota naše opštine i zemlje u kojoj živimo.
A ovoj porodici želim svu sreću, pogotovo sada kada će „akcizirati“ struju ! Trebaće im sreća da pronađu novac za paprene račune koje će im uslediti. Ne bi me čudilo da ovi što su se slikali istu i ne iseku, za par meseci.
Željko Matorčević
