Nekako sam uvek kritički gledao na turnir u Pudarcima. Ne zbog toga što sam mrzeo taj turnir, nego što sam negde hteo da on izgleda najpristojnije što može s obzirom da se tada u mestu kojem sam rođen sjate hiljade ljudi sa raznih strana, te sam želeo da kritički ukažem na njegove nedostatke kako bi on bio što lepši i što bolji.
Turnir su osnovali, da se ne lažemo, ljudi iz SPS-a. I to mi je tada nekako smetalo. Zašto SPS? Pogotovo što su se isticale njihove zastave. Nekako mi to „upadalo“ u oči. Zatim, skoro uvek je dolazio neko iz vrha države. Pretežno Dačić, Antić… Zablokiraju mi ulice u Pudarcima, na svakom koraku čini mi se bude policije. Kao u nekom vanrednom stanju. Mi koji smo odrasli u Pudarcima volimo da uživamo u našoj slobodi. Slobodi u kojoj se svi poznajemo.. Ma kakvi god da smo, ali nikada nismo imali nekog većeg pa ni manjeg kriminala. Barem ne do dolaska naprednjaka na vlast. I danas ne zaključavamo svoje kuće, auta, sve nam je, što bi se reklo, na izvolte. A ono kad dođe turnir, policije koliko hoćeš. Nisam ni znao da ih toliko postoji. Ali turnir je postao nadaleko poznat. Čini mi se, da posle tog turnira, turniri zaživeše i u ostalim krajevima naše opštine. Ali ni jedan nije bio kao ovaj naš. A onda dođe neka nova vlast. Kritikovaše prošle, te su trošili pare, te se nije znalo reda, te će sada to sve dobiti jednu pristojniju notu. I održaše oni 2013.godine godine prvi turnir. Unapred se već znala pobednička ekipa, napredna. Plaćeni profi igrači igraše sa autsajderima. Da ne poveruješ pristojnosti… Održaše napredni tri turnira, tačnije te 2013., 2014. i 2015. godine……
Sada bih se vratio na jednu situaciju sa turnira 2014. godine. .. Gužva na polufinalnoj utakmici kao nekada na samom početku, kada su se igrale utakmice bez značaja. Dva štanda, jedan sa pljeskavicama i drugi sa pićem.
A kako je nekda bilo?
Štandova „koliko hoćeš“. Volovi se okreću na ražnju, ogroman šator. Da bila je i tenda nad binom na kojoj se jasno isticalo Vidovdanski turnir. Te 2014. se već naslućivalo šta će ostati od turnira jer već tada od svega ranijeg nije ostalo maltene ništa. Znam, smetala mi onolika frka, nepoznata lica. Ali s druge strane mi i godilo. Znate u Pudarcima su u ovim letnjim vremenima gostovala zvučna imena. Miroslav Ilić, Ana Bekuta, Zvezde Granda i još mnogo njih poznatih.. O počitičarima da ne govorim.
Zadnje veče turnira se pekli volovi. Bilo je tu i oko desetak komada. Moram priznati, malo mi i to smetalo. Jer, dok se „biketina“ delila besplatno, horde su se gurale da je probaju. Jedna scena mi je ostala u sećanju, što se tih volova na ražnju tiče. Posle jedno pola sata grabljenja da svako uzme po svoje parče mesa, reših da odem i ja do mesta gde su se volovi okretali na ražnju. I onda vidim jedan prizor koji me je podsetio kao na izgladnele u logoru koji su se grabili da uzmu za sebe po neko parče mesa. Posle tih pola sata, na ražnjevima su se okretale bukvalno koske. Jedna zaista zastražujuća scena, kada vidite šta je ostalo od onog silnog guranja. Samo koske koje se okreću na žaru. Ni najbolji mesar ne bi mogao onako da do koske oguli meso..
Tako je sa tog turnira 2014. u sećanju mi ostala jedna scena sa turnira održanog te godine kada se završilo polufinalno veče, kada su se pretežno svi razišli sa razglasa se čula najava:“ Sutra će vam pevati Jovan Papec i bend Ludi Milojko“.
I to je to. To je zaista, metaforički, što ćemo slušati od te večeri u Pudarcima. Jer evo već druga godina zaredom kako se turnir u Pudarcima ne održava. Neću ulaziti u detalje zašto se on ne održava. Ne zanima me. Znam da je bio, ma koliko ga god ja kudio, daleko bolji, posećeniji i organizovaniji i što je najbitnije da je postojao. Danas, nažalost, koliko čujem u Pudarcima se povećava kriminal, narkotici i slično. Nema sporta-ima droge…
Nemam ništa protiv Jove niti protiv ludog Milojka, ali ta najava iz te godine koja je bila lokalna šala koja je nekim slučajem završila preko razglasa, ona me inspirisala da napišem ovo moje mišljenje o nekadašnjem turniru, koji je nadaleko poznat i posećen bio a već dve godine se ne održava. E ta lokalna šala postade stvarnost.
Matorčević Željko
