Јуче ујутру одржан је ТВ дуел на телевизији Блиц у којој су учествовали адвокат Немања Тодоровић испред Покрета слободних грађана и као шеф одборничке групе опозиције у Скупштини ГО Гроцка, и Србислав Филиповић као заговорник СНС пропаганде и поштовалац лика и дела Александра Вучића.
Ово ни у једном тренутку није личило на дискусију двојице људи који заговарају своје политичко виђење, него се све свело на такозване „викторије“, тј. игру пред једним голом.
Тодоровић је у својим излагањима подржавао захтеве студената и покушавао да истакне и политичку платформу коју тренутно заступа један већи део парламентарне опозиције, али није могао да допре до Србољуба, чија је једина тактика била константно добацивање речима које нису имале никаквог смисла са темом која се обрађивала. Све се свело на често непристојно прекидање политичког монолога Тодоровића и видну фрустрацију са све шаренилом на лицу његовог саговорника. Показало се да гости нису на истој образовној, а ни на истој интелектуалној равни, па је све помало било тужно гледати. Тодоровић је у неколико наврата „очистио патос“ са саговорником, али ни овај политички улов није створио осећај победе код Тодоровића. Свима је било јасно да је Немања из дуела изашао као реторички, политички и интелектуални победник, али он није деловао нимало задовољно, чак шта више, изгледао је згрожено и тужно. Јесте га „одрао“, али тај улов не може да се стави „на зид“ јер нема ниједан елемент који би показивао да је вредан као „трофеј“. Замислите само када би неки ловац ставио на зид главу јелена без рогова или очерупаног фазана — е, тако ни ова победа Тодоровића неће имати визију било каквог трофеја. Противник је једноставно био слаб, неваспитан и неук, без обзира што је себе прогласио политичким аналитичарем. Филиповић нема у себи ни „П“ од политички, а ни „А“ од аналитичар — али то су кадрови СНС који покушавају да бране неодбрањиво.
Горан Пекарски
