Juče ujutru održan je TV duel na televiziji Blic u kojoj su učestvovali advokat Nemanja Todorović ispred Pokreta slobodnih građana i kao šef odborničke grupe opozicije u Skupštini GO Grocka, i Srbislav Filipović kao zagovornik SNS propagande i poštovalac lika i dela Aleksandra Vučića.
Ovo ni u jednom trenutku nije ličilo na diskusiju dvojice ljudi koji zagovaraju svoje političko viđenje, nego se sve svelo na takozvane „viktorije“, tj. igru pred jednim golom.
Todorović je u svojim izlaganjima podržavao zahteve studenata i pokušavao da istakne i političku platformu koju trenutno zastupa jedan veći deo parlamentarne opozicije, ali nije mogao da dopre do Srboljuba, čija je jedina taktika bila konstantno dobacivanje rečima koje nisu imale nikakvog smisla sa temom koja se obrađivala. Sve se svelo na često nepristojno prekidanje političkog monologa Todorovića i vidnu frustraciju sa sve šarenilom na licu njegovog sagovornika. Pokazalo se da gosti nisu na istoj obrazovnoj, a ni na istoj intelektualnoj ravni, pa je sve pomalo bilo tužno gledati. Todorović je u nekoliko navrata „očistio patos“ sa sagovornikom, ali ni ovaj politički ulov nije stvorio osećaj pobede kod Todorovića. Svima je bilo jasno da je Nemanja iz duela izašao kao retorički, politički i intelektualni pobednik, ali on nije delovao nimalo zadovoljno, čak šta više, izgledao je zgroženo i tužno. Jeste ga „odrao“, ali taj ulov ne može da se stavi „na zid“ jer nema nijedan element koji bi pokazivao da je vredan kao „trofej“. Zamislite samo kada bi neki lovac stavio na zid glavu jelena bez rogova ili očerupanog fazana — e, tako ni ova pobeda Todorovića neće imati viziju bilo kakvog trofeja. Protivnik je jednostavno bio slab, nevaspitan i neuk, bez obzira što je sebe proglasio političkim analitičarem. Filipović nema u sebi ni „P“ od politički, a ni „A“ od analitičar — ali to su kadrovi SNS koji pokušavaju da brane neodbranjivo.
Goran Pekarski
